Промоција књиге путописа „300.000 километара мотоавантуре” Жељана Ракеле из Сплита
Један човјек, један мотор, пет континената, 100 држава, седам година, 300.000 километара – је реченица која у најкраћем описује књигу авантуристе и бајкера Жељана Ракеле „300.000 километара мотоавантуре”. Кратак уводни филм о авантурама овога путописца је унеколико публици дочарао амбијенте које је посјетио. Но, свака фотографија надаље је имала своју причу-авантуру којом нас је провео аутор.
Уз фотографије из Пакистана, Индије, Русије, Аустралије… Жељан Ракела је описао не само бројне догађаје него у вези са њима и особености култура, обичаја, људи… у предјелима које је посјетио.
СТРЕЛИЦА ЗА ВИШЕ________________________________________________
У уводном дијелу вечери говорио је домаћин Велибор Петковић,
предсједник будванског Мото клуба BMW, као и црногорског BMW-а. Дугогодишњи пријатељ ауторов, Петковић је истакао да су BMW Будва и BMW Далмација братски Мото клубови, те да су бајкери обични, породични људи код којих „не постоје расне, вјерске ни политичке подијељености. По нашим кодексима у помоћ притичемо сваком бајкеру без обзира на клупску припадност.” Петковић је као битну активност клуба истакао пријем нових чланова са циљем да се обуче и припреме за вожњу и авантуру са што мање страдања на путовању. Након тога, минутом ћутања одата је почаст недавно преминулом члану BMW клуба Будва – Петру Лучићу.
Мотоавантура Жељана Ракеле креће 2006. године када је купио мотор, а прво путовање је било у Мароко; потом на Нордкап, не преко Европе куда иду мотористи, већ необичном рутом кроз Русију, преко Ирана, Пакистана, Индије, Непала до границе Кине, након чега је пожелио да буде први Хрват који је обишао свијет али га је у томе спријечила саобраћајна незгода која се догодила 8.000 километара далеко од куће, и 600 од прве болнице, гдје није пристао на операцију, него ју је одложио за четири дана када је допутовао у Загреб. Након опоравка креће за Сирију, Јордан, Египат и Израел, а потом су услиједила путовања у Америку, Канаду, Мексико, и као круна каријере дошла је Аустралија коју је одвозио сам јер му је тај континент од 24 милиона људи, колико је имала бивша Југославија, представљао изазов; посебно подручја од двије до три хиљаде километара гдје никога нема што је веома захтјевно у сваком погледу. На питање да ли има план и како теку припреме за пут, Жељан Ракела одговара: „припреме су битне што се тиче ствари које ћете понијети: карнета, виза, цјепива и слично; међутим, препусти се путу и шта пут сам донесе. Када сам дошао у Аустралију нисам уопће зна руту куда ћу ићи. Међутим, први дан ме је у Сиднеју срео један Сплићанин који тамо живи и био одушевљен када је видија сплитске таблице; платија ми је хотел и купија сат од тисућу и по долара за успомену и дао ми још 500 долара рекавши ’јави се мом пријатељу у Мелбурну’, овај је река ’јави се мом пријатељу у Аделејду’, овај – у Копер Пидију и тако даље, тако да сам од 60 дана само два дана платија спавање. Срео сам драге људе које посјећујем и који ме посјећују.”
Ракелин путопис је намијењен и онима који нису у могућности да путују јер могу осјетити дашак авантуре, а многим мотоциклистима ће засигурно послужити као приручник и водич за лакше путовање. А како је дошла идеја да напише књигу, Жељан Ракела одговара: „2007. сам ишао с мотором у Непал и обилазио сам будистичке храмове. Тамо сам наишао на једног свећеника који ме је вукао за рукав да дођем за њим у малу капелу гдје он медитира. Питао ме је одакле сам. Казао сам да сам из Хрватске, из Сплита, да сам ту дошао мотором, кажем колико сам имао прометних несрећа, ломова и да сам поново на мотору, хтија сам му објаснити колико ја у ствари волим тај мотор. Он је мени одговорио да због луде главе цијело тијело пати, те да је у животу најбитнији баланс: чим си дошао овдје с мотором ниси баш у балансу и ако тако наставиш неће бити добро. Мораш направити три ствари у свом животу до 40-те године: мораш постати отац, мораш посадити стабло и мораш написати књигу. Ја сам тад има 31 годину и рачуна имам још девет година, имам још форе, међутим све те три ствари сам успија направити у задњој години и три дана прије мог рођендана сам посадио Хајдукову мурву на Брачу тако да сам све то успија направити и тренутно се налазим у неком балансу”.
У предговору ове књиге записано је да правог искуства нема ако нису укључена сва чула, док је аутор у својим изјавама поводом књиге истицао да свако путовање човјека чини бољим. Судећи по атмосфери и реакцијама будванске публике на промоцији књиге Жељана Ракеле, многе ће ово путовање књигом „300.000 километара мотоавантуре” заиста оплеменити.
Да су бајкери људи великог срца није била непознаница. Са хуманитарним ангжманом Рракелиних мотоциклиста публику је на крају промоције информисао и кратки филм Rotary Moto Rally о прошлогодишњим активностима у којима је учествовало више од 600 моториста, а које су подразумијевале вожњу по читавој Хрватској у циљу прикупљања донација за социјалне самопослуге.