У Народној библиотеци Будве у петак 12. октобра са почетком у 19 сати одржано je Поетско вече Велимира Ралевића. О Ралевићевом стваралаштву говорила је професорица Зорица Јоксимовић, која је са ученицима припремила и рецитал: ученици, полазници рецитаторске секцијеи и радионице креативног писања казивали су стихове Велимира Ралевића, али и своје инспирисане поезијом овог аутора.
Велимир Ралевић је рођен 13. августа 1970. год. у Беранама. Пише за дјецу и одрасле. Превођен је на руски, енглески, румунски, русински, бугарски, македонски и лужичкосрпски језик. Пјесме су му компоноване, извођене и награђиване на многим дјечјим музичким фестивалима. Заступљен је у 35 антологија у земљи и
региону.
Објављене књиге:
Небо кућа бескућника (за одрасле), Нови свет, Приштина, 1994., Мравињак у житном пољу, Сфаирос, Београд, 1995, Дивни суноврати (за одрасле), Сфаирос, Београд, 1996, Свитац у грлу, Нова Европа, Београд, 1997, Миришем на љубав, Удружење црногорских писаца за дјецу и младе, Подгорица, 2000, Златни прозор, Интерпрес, Београд, 2002, Тањини прсти звоне, Интерпрес, Београд, 2003, Брод у житу, Јединство, Приштина, 2006, Водени чвор (за одрасле), Удружење писаца Косова и Метохије, Кос. Митровица, 2007, Заљубљени витез, ЈУ Центар закултуру Беране, 2009, Мјесечарење на сунцу, ЈУ Центар за културу Беране, 2011, Бечкеречка мечка, ЈУ Центар за културу Беране, 2013, Кроз живот јуришај, Пегаз, Б. Поље, 2014, Приговор дану (за одрасле) Пегаз, Б. Поље, 2015, Желим ти рећи, библиотека «Д. Туцовић» Лазаревац, 2015, Словне играрије за млађе и старије, Пегаз, Б. Поље, 2016, Звоњава, (збирка композиција за дјецу) Пегаз, Б. Поље, 2016. и Пишем јој версе љувене (збирка љубавне поезије за одрасле), РВП, Б.Поље 2017.
Награде и признања:
Видовданска повеља, Награда УКЦГ за дјечју књигу године, Награда за најбољу дјечју пјесму о ријеци, Прва награда на пјесничким Лимским сусретима, награда за књижевно стваралаштво «Крилата Сеошница», признање општине Беране за остварене резултате из области књижевности, а добитник је и међународних награда за укупно књижевно стваралаштво «Стара маслина»(Бар), «Златно Гашино перо» (Лазаревац), као и три плакете „Мали принц“ (Тузла).
Професорица Зорица Јоксимовић се, говорећи о поезији Велимира Ралевића, понајвише фокусирала на збирку “Пишем јој версе љувене” објављену 2017.године.
“Збирка поезије „Пишем јој версе љувене“ у свом поетском бићу конципирана је као спој традиционално-епског и савременог, спој гдје пјесник, као мјерач љубави, ређа пјесничке слике вјешто бираним ријечима и готово заборављеним синтагмама које стоје као путоказице на друму до читаоца.
Пјесник је овом збирком себе ставио пред компликоване захвате пјесничких образаца какви су сонети крунисани сонетним вијенцем.
Црногорски Петрарка пјева својој уснулој драгој версе љубавне са поруком исказаном у мајсторском стиху да „полети булкама“. Цвијет булке, симбол је свих оних љубави: осталих, недосањаних, нељубљених и далеких, али и оних уздигнутих високо изнад савременог битисања у непролазност.
Древни Грци су даривали вијенце макова цвијета како би осигурали лијепе снове ( вјероватно због опијума који се из њега екстракује ). Жаркоцрвени цвјетови симбол су љубавне ватре и проливене крви, па Ралевићев стваралачки „опијум“, тананом лирском нарацијом и узвишеном поруком, метафорично упућује на неке далеке свјетове поетике гдје се боље сања или љепше живи.”
Основни мотиви Ралевићеве збирке „Пишем јој версе љувене“ су жена, пјесма и булка, као стварност, машта и сан - уочава професорица Јоксимовић: “попут светог тројства, чине носиве мотиве грађе литерарног крста Ралевићеве збирке „Пишем јој версе љувене“ на којем је распет сам лирски субјекат. Ту гдје је „нијем у ћутњи“, па „листа године“ и опет „ стихом те злати“ а поручује гласно „ и жањи – ја ћу косити, / стихом ћеш пркосити“ …
Све именице поменутих мотива су женског рода - песма је љубав, и жена је љубав, а булка, и она је далека сањана љубав. То је апсолутно биће љубави о којој су Сократ и Федар бесједили : „ Он љуби, али кога, то не зна. А не разумије ни своје стање, нити га може описати, јер као да се од другог заразимо очном болешћу – тада у љубљеном, као у огледалу, гледа само себе“ /Платон - Федар/”.
Пјесник Ралевић љубав исписује узвишено антички, али истовремено – истиче надаље професорица Зорица Јоксимовић - припада пјесницима “са којима читалац на прву успоставља контакт и заволи се као што волимо Мику Антића или Јесењина. Његови стихови комуницирају између себе са посебно присутном ауторефлексијом, а присутна је и она аутоцитатолошка веза са аутором коју налазимо и у поезији Вита Николића.
… „ Жалосни мој Велимире
Априлом стихуј примире
Ловим ти бол по згаришту“…
Збирка поезије Велимира Ралевића занимљивог наслова “Пањевање” објављена је ове године. На тему што је то пањевање ученици су имали различите асоцијације попут: “пањевање је кад сједи дрво на пањ, па се спањевају”, или: “кад од доброг дрвета остане само пањ, а дјечаку треба пањ да пањују под старе дане”… Но, сам аутор наслов збирке објашњава овако: “можда је боље ово нихово тумачење. У њиховим годинама за мене је пањ био неки пјесник; рецимо сви смо учили пјесму Албатрос од Бодлера… тај пјесник је у ствари то стабло које стреми ка небу; шта све има у својим крошњама: и птице и гнијезда, а средина му не да да иде у висину и онда га једноставно посијече и то је пањ. Пјесник-пањ има другу варијанту а то је да коријењем иде у дубину и што више иде у дубину, он се у ствари пентра у висину. С друге стране, ја некако волим да будем неки мостић између поезије за одрасле и поезије за дјецу, а пањевање је била пјесма за дјецу коју сам написао давно, па сам искористио тај наслов.”
У збирци “Пањевање” један од циклуса носи наслов “Палиндромне пјесме” (читају се исто и од назад), а откуд инспирација за такав стваралачки подухват и игру ријечима, Ралевић одговара: “то су експеримени у дјечијој поезији и у поезији за одрасле. У поезији за дјецу то је читав циклус у којем има и ребуса и задатака да се у стиховима траже државе, ријеке, планине, бројеви и сл. А што се тиче палиндрома у поезији за одрасле, то је рецимо у српској књижевности радио Раша Попов у многим циклусима пјесама. Мени је то више било занимљиво као експеримент…као нека могућност различитог сагледавања текста.”
Полазници радионице креативног писања коју води професорица Зорица Јоксимовић у Народној библиотеци Будве, на крају вечери су рецитовали своје стихове инспирисане поезијом за дјецу Велимира Ралевића и поклонили их пјеснику.
CDM
Vijesti