КУЛТУРНИ ПРОГРАМИ
Сусрет са руском списатељицом за дјецу Анастасијом Строкином
Сусрет са руском списатељицом за дјецу и одрасле Анастасијом Строкином уприличен је у петак вече у Народној библиотеци Будве. Анастасија Строкина, рођена 1984. године, је пјесник, писац, преводилац. Дипломирала је на Књижевном институту А. М. Горки. Радила је као наставник страног језика, уредник и библиотекар. Преводи са енглеског, француског, италијанског и данског. Лауреат руских и међународних књижевних конкурса, аутор књига за дјецу: Кит плива на сјевер, Совин вук, Перла џепног патуљка итд. Њене пјесме и приче преведене су фрагментарно код нас.
На почетку дружења присутне је поздравила руска књижевница и новинарка Јелена Зелинска и захвалила на изузетној сарадњи са Народном библиотеком Будве. За преводе је био задужен преводилац Предраг Кркељић. Као веома мала дјевојчица Анастасија Строкина жељела је да постане писац. „Једнако је тешко писати и за дјецу и за одрасле. И с друге стране исто лако. Најглавније је да волиш то што радиш и тада ћеш успјети у било чему. Знате како кажу: дјечији писац треба да буде срећан. И зато свима желим да буду срећни и весели наравно, ако хоће да пишу књиге за дјецу. Може ли се замислити да дјечији писац буде тужан, досадан и гњаватор! Ја се трудим да пишем да буде интересантно, весело и понекад мало компликовано. Да ли и данас дјецу занимају бајке и какве бајке, Анастасија Строкина каже: „Мени лично, бајке су се увијек свиђале. У ствари, бајка је нека својеврсна филозофија. Упитала је дјецу што је филозофија, ко се макар једном до сада питао што хоће да буде, што се дешава са човјеком који умире, која је улога, зашто живи на овом свијету… Сви који су таква питања постављали себи већ су филозофи, каже Строкина. „Бајка је такође филозофија. Читала сам српске, црногорске бајке и тамо има пуно мудрих мисли и у бајкама других народа има много тога интересантног али и страшног. Дјеци је увијек интересантно нешто страшно, дивно и чаробно”. Дјеци открива да је била у кафићу гдје је настајао и писан Хари Потер као и на другим мјестима, да је до једанаесте године веома вољела бајке, а онда је помислила да је срамота да и даље чита бајке и сада поново воли бајке чак више него прије зато што у бајкама налази то што јој је најинтересантније: страшно, чаробно, изненађујуће… „Свима желим да воле бајке и да их читају чешће без обзира на године.”
У народним бајкама, које изучавају научници, постоји много страшних ствари као напримјер баба Рога (вјештица из бајки), а у руским бајкама је баба Рога мртва и живи у шуми мртвих.
„Ја много волим савремену књижевност за дјецу и много волим скандинавске ауторе” – истакла је Строкина предлажући дјеци за читање неке од скандинавских аутора.
„Најглавније је у Русији да би књига била интересантна треба да побиједи на неком књижевном такмичењу.” Треба је послати на конкурс, на читање других зато што књига треба да се чита, а потом ће је неки издавач рекламирати – истиче списатељица Анастасија Строкина. Ауторка Строкина је о темама као што су вјечност, усамљени дух, о томе ко воли кишу, како се спријатељити са кишом, о мачку са шест шапа, и сл. разговарала са дјецом, а онда су у преводу чули и њене пјесме за дјецу са овим темама. Дјеци је поручила да оно што пишу не треба по сваку цијену да буде лијепо, да не мора да се свиди свима, да не мора да погоди свачији укус, већ да је главно да у ономе чиме се баве буду сами у томе, да буду своји.
©Народна библиотека Будве 2018