КУЛТУРНИ ПРОГРАМИ
Гошћа „Књижевне комуне“ Лана Басташић
Литерарни програм КЊИЖЕВНА КОМУНА у Петровцу наставио се у сриједу 14. августа гостовањем младе и веома успјешне књижевнице Лане Басташић. Лана Басташић је рођена 1986. године у Загребу, одрасла је у Бања Луци. Иза себе има двије збирке прича, једну збирку поезије и један роман за дјецу, те је проглашена за „југословенску Елену Феранте”. Свака од њених књига крунисана је наградом, тако да је она добитница награде Зија Диздаревић, Улазница и Карвер. Њен роман првијенац „Ухвати зеца” уврштен је у ужи избор за НИН-ову награду за најбољи роман године. Тренутно живи и ради у Барселони, гдје у школи за књижевност „Bloom” држи курс који се бави стваралаштвом Џејмса Џојса.
„Ухвати зеца” није још једна прича о рату, и није тек још једна прича о пријатељству, ни о Босни. Роман је свакако базиран на посљедицама деведесетих година, на посљедицама рата, иако ту ријеч нећете пронаћи међу корицама ове књиге. Али јасно ћете видјети да је разорио све, и Босну, и пријатељство, и Ле(ј)лу која мијења име у току рата, и Сару која мијења земљу, и све што је могла промијенити. Лана Басташић конструкцијом романа парафразира „Алису у земљи чуда” и са том књигом прави вишеструке паралеле – структуралне, психологизацијске, поетске. Роман има 12 поглавља, а свако поглавље је огледало једном поглављу из Алисе.
Роман „Ухвати зеца” говори о томе како је бити жена непрекидног транзита, лутања између принудних, додијељених домова и оних имагинарних које саме градимо и поново освајамо. Роман говори првенствено о женском пријатељству, што је и те како захтјеван задатак, потребно је много вјештине како писати о жени, како створити женски идентитет, а да он није одбљесак неког мушкарца, него да тај идентитет постоји сам за себе.
Разговор током ауторске вечери Лане Басташић водио је књижевник Ђорђе Греговић.
©Народна библиотека Будве 2018