Обиљежен јубилеј 155 година трајања Народне библиотеке Будве
У поводу обиљежавања Дана општине Будва у сриједу је пригодним програмом обиљежено 155 година трајања Народне библиотеке Будве. Свечаност је отворио предсједник Општине Будва Марко Царевић а уводну ријеч имала је Мила Баљевић, директорица ЈУ Народне библиотеке Будве. У округлом столу у поводу јубилеја учествовали су: др Мирослав Лукетић, мр Божена Јелушић и др Предраг Зеновић, а приказан је и филм о Библиотеци. У музичком дијелу програма наступиле су чланице Женске вокалне групе Хармонија.
Предсједник Општине Будва Марко Царевић је отварајући свечаност истакао да је немогуће замислити историју града а не узети у обзир мјесто које у тој историји заузима будванска Библиотека,
да је на подручју наше општине настао први српски буквар Инока Саве, штампан у Венецији крајем 16. вијека, те да је Будва дала велика књижевна имена као што су Крсто Ивановић, Зановићи, Антун Којовић, Стефан М. Љубиша чија дјела чува завичајна збирка Библиотеке. Говорећи о садашњем тренутку, предсједник Царевић је истакао да Народна библиотека Будве има богат књижни фонд чиме се сврстава међу најбогатије библиотеке у Црној Гори и шире, а такође је као значајне сегменте рада истакао дигитализацију грађе и издавачку дјелатност. „Ово је институција од немјерљивог значаја за наш град и заслужује да у њему има свој дом. Томо и Стана Лукетић, велики будвански добротвори, оставили су земљиште у центру града за изградњу библиотеке и школовање будванске и паштровске омладине и истрајаћемо на томе да се њихова жеља оствари. Пројекат мултифункционалне зграде библиотеке и културног центра већ је урађен, а надамо се да ћемо брзо вратити дом Библиотеци у самом срцу града. Општина Будва, као оснивач ЈУ Народна библиотека Будве, наставиће да помаже и на друге начине рад Библиотеке“ – закључио је Царевић честитајући јубилеј директорици Библиотеке, запосленима и Савјету ове установе.
Уводну ријеч имала је директорица Библиотеке Мила Баљевић. Она је истакла да Библиотека, о којој први писани траг постоји од 1864. године, на скроман начин обиљежава јублеј „како приличи једном подстанару“. „Наша Библиотека је кроз своје дуго трајање расла са својим градом и њеним грађанима, ослушкујући њихове културне потребе. Ослушкивање тих потреба и њихова реализација је примарни задатак Народне библиотеке Будве, чија је сврха његовање културног духа и очување цивилизацијских темеља. У складу са тим, остварили смо блиску сарадњу са културним институцијама, са просвјетним установама, са НВО удружењима, и појединцима што је побољшало рад наше Установе. У овој години смо организовали преко 100 културних програма које је посјетило око 8 000 грађана. Библиотека је организатор 4 фестивала: Фестивал писаца СО И МОРЕ у сарадњи са појединцима, Фестивал ЋИРИЛИЦОМ организујемо у сарадњи са Удружењем издавача и књижара Црне Горе, фестивал за дјецу „Мале морске пјесме и приче” у суорганизацији са НВО Драмским студиом из Будве и Фестивал „Стриповање“ у сарадњи са НВО Линија. Покренули смо током љета манифестацију „Књижевна комуна“ у Библиотеци Стефан Митров Љубиша у Петровцу и на тај начин Петровчанима омогућили да присуствују бројним књижевним вечерима младих афирмисаних аутора из Црне Горе и региона. У паштровској библиотеци су се током ове године одвијале 4 радионице, које је похађало 90 ученика од I-IX разреда. „Баљевић је истакла да библиотека константно ради на обогаћивању фонда и набавци актуелних наслова за читаоце, те да је за годину фонд увећан за 4300 књига које су стручно обрађене у електронском каталогу, а који је онлајн доступан грађанима на сајту Библиотеке. Данас Библиотека заједно са подручним одјељењем библиотеке „Стефан Митров Љубиша“ у Петровцу располаже фондом који броји више од 100.000 монографских публикација, а од 2017, када је покренута издавачка дјелатност, објављено је 29 публикација. „Издавачка дјелатност Библиотеке заснива се на завичајном принципу, што у основи значи да предност имају аутори и њихова дјела који су родом из будванске општине или дуги низ година живе и раде на овом подручју , а својим стваралаштвом утичу на развој и афирмацију локалне заједнице, као и дјела која су тематски везана за будвански крај. У овој години објављено је 12 монографских публикација. Свјесна своје улоге у културном животу града и својих дужности да грађане мотивише и укључује у мрежу културних дешавања коју ствара, ЈУ Народна библиотека Будве, непрестано организује читав низ разноврсних радионица које су за полазнике бесплатне.Посјећеност ових радионица и више је него изврсна и то није само резултат сарадње са школама и вртићима, које су већ успостављене као стандард, већ и реалног ослушкивања потреба становништва. Тако је у овој години Народна библиотека Будве организовала чак 14 радионица које је похађало преко 400 полазника на седмичном нивоу од фебруара до новембра 2019. године. Полазници ових радионица различитог су узраста и интересовања, од дјеце предшколског узраста до грађана у позним годинама.“ Библиотека је прошле године изградила визуелни идентитет и свој сајт, а ове године постављена је и платформу за дигиталну библиотеку, која броји 533 јединице са преко 15 000 дигиталних страница у разним форматима.“ Поред сопственог материјала, у Дигиталној библиотеци се налази и завичајна грађа чије су дигиталне копије добијене захваљујући сарадњи са другим библиотекама и баштинским установама у земљи и иностранству. Још давне 2004. године, на стоту годишњицу постојања, отпочели смо дигитализацију 5500 страница „Приморских новина“, а ове године је дигитализован и лист „Монтенегротурист“ са 1500 страница. Обје серијске публикације су својеврсна историја Будве за период у којем су излазиле, а грађанима су онлајн доступни на нашој дигиталној библиотеци. Посебну цјелину Дигиталне библиотеке чини тематска колекција посвећена Крсту Ивановићу. Намјера нам је да нашу дигиталну библиотеку изграђујемо прикупљајући са свих страна свијета завичајну грађу коју немамо у свом посједу.“
На округлом столу у поводу јубилеја говорили су др Мирослав Лукетић, мр Божена Јелушић и др Предраг Зеновић.
Др Мирослав Лукетић, историчар, историограф, библиограф, честитајући Библиотеци јубилеј истакао је да 1972. године када је са Цетиња прешао да ради у Будву, књига у Библиотеци није било много: „Пошто сам дошао из Централне библиотеке гдје сам радио више од 12 година, прво што сам почео било је да се среди будванска библиотека. Тада се налазила у згради Зета филма и набавили смо књиге, преуредили смо читаоницу и свечано отворили Библиотеку. Тада је дошао познати научник и директор Централне библиотеке Нико С. Мартиновић од кога сам и сам учио. Уз помоћ Општине направили смо једну, за оно вријеме, добру библиотеку. Желим да кажем што је важно за све институције културе - важан је човјек, руководилац, који умије, зна и жели да унаприједи дјелатност. За данашњу Библиотеку и овакав успјех који биљежи, као и за успјех у афирмацији Будве не само у републици него и шире, заслужни су запослени у Библиотеци, у првом реду директорица, виши библиотекар Мила Баљевић и ту се види колико је важан човјек који жели, зна и умије да програм остварује и да сарађује са другима.“
Мр Божена Јелушић је говорећи о трајању Библиотеке истакла да је Народна Библиотека Будве увијек била репрезентативна институција културе, те да су фонд књига и бригу о његовом увећању и разноликости за поштовање. „Након земљотреса, међутим, Библиотека никада није добила заиста адекватан простор. Ипак, добро је користила погодности онога што је имала. Сама њена позиција је била најљепша и највише је привлачила грађане и читаоце када се налазила у згради бившег Зета филма, иако јој квадратура тог простора није била довољна. Оно што се догађало у годинама транзиције је својеврсни знак колико је у буци и бијесу градње било безначајно гдје се налази и како чува свој депо најстарија институција културе у граду. Незамисливо је да у таквом вртлогу градње није искоришћен већ постојећи простор на легату Лукетића. Надамо се да ће у наредном периоду град смоћи снаге да се изгради Библиотека са пратећим садржајима, који ће Будви вратити бројне садржаје које је имала седамдесетих и осамдесетих година. Ипак, оно што је мени посебно значајно када се прославља 155 година трајања ЈУ Народна библиотека Будве је спремност да се њени садржаји, приступ послу и потребама грађана прилагођавају новом времену. Широм свијета библиотеке више нису исте. Говори се о смрти књиге, па ипак она не умире, јер се и све што налазимо на интернету записује, као у књизи. Међутим, мијењају се облици приступа, другачије су потребе грађана, посебно младих, и библиотеке настоје да иду укорак са временом. Оне постају мјеста гдје се књигама приступа и у скриптивној и у дигиталној форми, гдје се води рачуна о репозиторијумима радова, јер је за њима напросто немогуће трагати да није новог приступа обради информација. Тако и ова Библиотека све више постаје мјесто сусрета, обука и радионица, а не мјесто на којем се само изнајмљују и чувају прашњава издања. Све то изискује одређена средства, свакако далеко мања од оних које је заједница врло често спремна да плати за тривијалне садржаје и потребе. Да је другачије, и да је више спремности, Библиотека би још снажније разгранала своју дјелатност“- закључује професорица Божена Јелушић.
Предсједник Савјета ЈУ Народна Библиотека Будве, др Предраг Зеновић истакао је да је 155 година огромно трајање и континуитет једне институције која је институција памћења, а да заправо памћење човјека чини човјеком и даје слику његовог трајања, трајања града и времена, па Библиотека у том смислу има велики значај. „Библиотека је и институција писане културе и посебно на овом нашем простору који баштини епску, усмену културу, мислим да је оваква једна установа врло важна и да оснаживати све оне капацитете који чине библиотеку и сву њену активност која спада у оно што зовемо библиотечком дјелатношћу, чување, презентација књиге као једног вансеријског цивилизацијског открића, мислим да је за наш град јако важно. Нама, као Савјету, није био велики проблем да радимо заједно са директорицом Библиотеке управо због те огромне мотивације коју она свакодневно уноси у ову установу и сагласан сам саставом да институцију чине људи и ова установа је имала ту срећу да је чине стручни људи и да њену историју обиљеже они који су били заљубљени у књигу и знали значај овакве установе за развој града и младих и уопште за развој цијеле једне заједнице. Оно што ми у Савјету препознајемо као некакве будуће смјернице развоја Библиотеке у сваком случају јесте рјешавање питања простора, посебно диференцијација Дјечијег одјељења које је нужно, затим Завичајне збирке, такође и рад на страној књизи, дакле да те све јединице које постоје у оквиру Народне библиотеке постану издвојене и да могу у пуном капацитету, свака за себе, да раде. Ту је наравно и питање библиотеке у Петровцу која је настала нешто мало касније у односу на будванску и да ситуација петровачке Библиотеке треба да нам буде аларм и јесте забрињавајућа и вјерујем да ћемо дати све од себе да и грађани Петровца имају библиотеку какву заслужују и каква приличи. Важан је и развој људских ресурса, јер без људи нема институције, у првом реду едукација библиотекара. Кад је у питању издавачка дјелатност, мислим да смо ушли у категорију средњег издавача, што је за једну малу, градску библиотеку врло похвално, али вјерујем да ту треба да идемо још даље да постављамо још више стандарде посебно када су у питању одређене едиције Библиотеке, наћи можда уреднике одређених едиција и тако на неки начин профилисати издавачку дјелатност. Ја вјерујем да можемо ићи и у правцу издавања аудио-књига, посебно када су у питању наши завичајни аутори. Када је дигитализација у питању, мислим да смо ту предводници једног доброг курса, доброг правца. И коначно оно што је кључно и због чега се ова Библиотека можда једина с правом зове народна јесте то да је стварно народна у времену када је мало што остало народно, кад је све узето и отуђено, и мало што је остало да буде баш народно, а ова Библиотека то заиста јесте и у ове протекле три године отворила је своја врата за све грађане овог града и пружила им програме које заслужују. Мислим да и ту морамо ићи корак даље посебно када се ради о социјалној инклузији, о оним грађанима који су посебно социјално угрожени, такође о старима, затим о ромској популацији, особама са инвалидитетом, дакле то су неки слојеви друштва којима се ми као Библиотека и у будуће морамо обраћати. И коначно функционална писменост, посебно младих, медијска писменост , рад на рачунару, уопште информатички свијет који библиотека мора да усвоји и уведе.“
По завршетку округлог стола у поводу јубилеја 155 година трајања Народне библиотеке Будве, приказана је радна верзија филма о Библиотеци који је радила главна уредница РТВ Будва Ива Бајковић.