У организацији Народне библиотеке Будве у суботу је у холу Академије знања представљен поетски првијенац „Жена вилена“ Будванке Наде Кривокапић. О књизи је говорила проф. др Андријана Николић која је рецензенткиња књиге, а стихове је казивала ауторка.
Проф. др Андријана Николић је истакла да промоција ове збирке је нешто што жели посебно да истакне у оном дијелу приче који се зове исповједна поезија. „Еманципација жена се дешавала кроз историју и она се још увијек дешава. Њено изобиље слободног дјеловања данас проналазимо у умјетности која је производ еманциповане жене, ослобођене од стега прошлости, али са још увијек наметнутим ореолом балканског миљеа. Зато је појава збирке поезије Наде Кривокапић дијелом и необична појава. Збирка интимистичке поезије “Жена вилена” подијељена је у четири циклуса: “Жена вилена”, “Молитва”,”Живот” и циклус “О мајци”. Циклуси , како их је ауторка замислила припадају сасвим њој, њеној личности и неодвојиви су дио њене интиме, јер она је жена, вилена и страствена, она је љубавница и тјешитељица, некада несташно узлебдјела, а већином веома стамена, свјесна снаге коју може имати и изњедрити само жена. Она је богомоља и скрушена, јер зна да живот не траје вјечно, она је рањена и плаха, у дубини себе тегобна због раног губитка родитеља којима је посветила два циклуса. Она изговара молитве за оца, за Господа јединог, за дијете, за жену и груди жене, јер зна да је извор живота испод груди и на грудима жене.“ Говорећи надаље о пјесничкој збирци “Жена вилена” Наде Кривокапић, проф. др Андријана Николић је истакла:
„За њу је живот умјетност, а осјећати умјетност, значи вратити се искону, природи и себи, вратити се стварности и ослушнути је, осјетити, дотаћи свим чулима. Користећи се својим најмоћнијим средством, чулима, она ће ослободити своју и Његову енергију, распетљаће менталитетске чворове, освијетлити интиму мушкарца и жене и свјесно искорачити поезијом којом неће оголити акт, већ оплеменити сваки тренутак љубави.“ Проф. др Николић истиче да је објекат опсервације жена-писац и њена креативност и уопште реконструкција њене исповиједности. Она је закључила да је „оквир женске књижевности богатији за још један колаж интимистичке исповиједне поезије једне жене која не познаје баријере“.
Ауторка, Нада Кривокапић је истакла да је захваљујући пријатељима који су читали њене пјесме и бодрили је, ова књига угледала свјетлост дана. Поезију али и прозу пише одавно иако по струци правник не одваја љубав према писању од љубави према свом позиву.“Све те различитости могу да се стопе у једно и да се осјећате јако добро док пишете и јако добро док заступате на неком суду или неком тумачите неки члан Закона и мислим да се чак негдје преплићу ове моје дјелатности.“ Ауторка је истакла да је књига подијељена у четири циклуса: „имала сам потребу да пишем о молитвама, затим циклус мајци; моја књига је иначе написана као посвета сјенима моје мајке, трећи циклус је посвећен животу и како је Андријана примијетила, то јесте исповједна нота, и посљедњи циклус је посвећен жени која је постулат свега што постоји на планети Земљи, све почиње од жене и у једној пјесми то кажем стиховима жена и на почетку и на крају, и жена у рају.”
„Рекла сам и у својој пјесми да имам право да памтим једну другачију Будву и да се тој Будви у мислима враћам и да је такву замишљам…Имам право да причам о оној Будви коју сам доживјела као свој родни град, и не само о Будви као прлијепом граду, него и о људима који су тада живјели, тог живота и суживота. Наша сјећања и наше памћење је нешто што можемо да пренесемо на овај или онај начин и свакако да мислим да може допринијети неком бољитку у неком енергетском смислу.“
Пјесму „Молитва за дијете“ прочитао је Богдан Кривокапић, ученик основне школе.