КУЛТУРНИ ПРОГРАМИ
Прес-конференција поводом петог књижевног фестивала „Ћирилицом“
Данас је у просторијама Народне библиотеке Будве одржана прес-конференција на којој је представљен детаљан програм петог књижевног фестивала „Ћирилицом“ а који организују ЈУ Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе. На конференцији за медије говорили су: Марија Мајкић, предсједница Савјета ЈУ Народна библиотека Будве, Мила Баљевић, директорица Народне библиотеке Будве и Станка Станојевић, ПР Библиотеке. Уредник програма и предсједник Удружења издавача и књижара Црне Горе из оправданих разлога није присуствово пресу.
ПР Библиотеке, Станка Станојевић, говорила је о значају ове међународне манифестације и подсјетила на досад одржане фестивале. Она је казала да су Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе у протекле четири године реализовали три књижевна фестивала Ћирилцом, на Тргу између цркава и један онлајн због актуелне ситуације у вези са пандемијом, те да су представљена најзначајнија имена из свијета књижевности и писмености која у свом стваралаштву баштине ћирилично писмо. „Фестивал “Ћирилицом“ издвојио се протеклих година као значајан мултимедијални, мултидисциплинарни и међународни фестивал посвећен ћириличној култури и писмености. Циљ Фестивала је да скрене пажњу јавности и отвори научну јавну дебату о миленијумски старом писму на којем су исписани почеци наше писмености. Настојање је да се на најбољи, стручни, научни и стваралачки начин афирмишу употреба, чување и његовање ћириличног писма, заштита ћирилице као културног добра, што је у данашњим околностима од огромног значаја. Црна Гора је једна од ријетких земаља у свијету гдје два писма имају потпуно равноправни уставни статус те тако латиничну и ћириличну варијанту треба схватити као богатство израза, као културни плуралитет и отвореност.“ Она је надаље подсјетила на трајање и програм три претходна фестивала на којима је публика била у прилици да пропрати 35 програма, док је посљедњи, четврти, одржан онлајн.
Предсједница Савјета ЈУ Народна библиотека Будва, професорица Марија Мајкић је похвалила овогодишњи програм Фестивала истакавши да је једногласно прихваћен од стране Савјета. „Савјет је једногласно усвојио програм 5. књижевног фестивала Ћирилицом који примарно има за циљ да окупи ауторе који његују ћирилично писмо, дакле ауторе из земаља гдје се пише ћириличним писмом. И ове године ће учествовати најчитанији писци, пјесници , еминентни научници, лингвисти, историчари и теоретичари књижевности, књижевни критичари…
Циљ манифестације је да се истакне значај ћириличног писма и препорука да се не заборави на ћирилично писмо које је у Црној Гори занемарено у односу на латинично и све рјеђе се користи у културном и јавном простору. У практичној упореби такође латиница има превласт а управо би требало бити супротно с обзиром на то да је ћирилица најдубљи темељ нашег идентитета . Историјски била прво писмо Црне Горе, а прва ћирилична књига „Октоих „ штампана је у Ријеци Црнојевића.
Ћирилица је писмо које су користили сви наши великани кроз историју, писмо на којем су написани бројни споменици културе који нас чине препознатљивим на европској културној сцени, тако да је значај међународног фестивала Ћирилицом вишеструк, како за културни живот Црне Горе и Будве , тако и за туристичку понуду града.
Чувањем ћирилице обогаћујемо свјетску културу“- истакла је Марија Мајкић.
Представницима медија представила је детаљан програм фестивала „Ћирилицом“ директорица Народне библиотеке Будве Мила Баљевић. „Фестивал Ћирилицом пети пут организујемо у суорганизацији са Удружењем издавача и књижара Црне Горе. Само формирање овогодишњег програма било је веома тешко. Јако пуно смо имали одустајања учесника већ договорених, те због тога Библиотека задржава право промјене програма током трајања овогодишњег фестивала. У понедјељак, 23. августа у 21 час имаћемо Слово о Светом Стефану Штиљановићу, а учесници програма су отац Предраг Шћепановић и академик Синиша Јелушић. Можда најзанимљивије за публику и за медије је концерт духовне музике Дивне Љубојевић са ансамблом Мелоди, а за овај програм морам послати јавни апел медијима јер смо и ми приликом склапања уговора са ансамблом Мелоди добили клаузулу да је забрањено снимање њиховог наступа дуже од два минута. Сви остали програми су отворени за медије и могу их у цјелости снимати. Изложба „Моја ћирилица“ ауторке Олгице Стефановић биће отворена 25. августа у цркви Санта Мариа ин Пунта, а након тога биће уприличено вече проф. др Селимира Радуловића а о његовом дјелу говориће академик Синиша Јелушћ. Слједеће вечери, 26. Августа наступиће Иван Негришорац (Драган Станић), а о њему ће говорити Селимир Радуловић. О „Духу самопорицања“ 27. августа говориће проф. др Мило Ломпар. Округли сто је на програму 28. 8. на тему „Културолошки конфликти“ и то може бити једно јако занимлјиво вече а учествују проф. др Мило Ломпар, Милутин Мићовић, академик Синиша Јелушић, др Татјана Ђуришић Бечановић, Гојко Божовић, Мухарем Баздуљ и проф. др Александар Јерков. Дан послије, 29. августа ћемо имати позоришну представу „Олеана“ у режији Виде Огњеновић а улоге играју Јована Тодоровић и Моња Вуксановић. Некако се ова представа надовезује на тему поменутог округлог стола. Након тога, 30. августа ће нам др Јован Делић представити пјесништво Јована Дучића, а 31. августа ћемо имати једно мултимедијално вече ауторке Марине Рајевић Савић под називом „Док анђели спавају“ у којем ће поред ауторке учествовати Петар Арбутина и Велбор Џомић. Првог септембра ће нам Ленка Блехова Челебић и Јелена Милошевић Антовић представити један латинични споменик културе из 1166. године а то је Которски лексионар и понтификал. Другог септембра имаћемо изузетно вече једног од најзначајнијих руских писаца Лава Данилкина који је овјенчан највећом руском наградом за књижевност а поред аутора учествоваће Радмила Мечанин, преводилац, затим Радомир Уљаревић и Желидраг Никчевић. Паштровски алманах 4 представљамо 3. септембра а за нас ово заузима посебно мјесто у нашем програму јер је Народна библиотека Будве свих ових година поред све те приче о ћирилици и ауторима који пишу ћирилицом и округлим столовима које смо организовали, трудила се да афирмишемо и нашу културну баштину са подручја општине Будва. Паштровски алманах 4 представиће др Мирослав Лукетић, Немања Куљача, др Предраг Зеновић и Радомир Уљаревић. Слједећег дана, 4.септембра имамо поново нашу причу из Будве; биће представљена књига у изању ЈУ Народна библиотека Будве „Културно благо паштровских манастира“ ауторке мр Луције Ђурашковић, а о њеној књизи говориће академик Александар Чиликов, др Предраг Зеновић и мр Добрила Влаховић. Позоришна представа „Бедеми ћирилице“ у режији Милића Јовановића у којој су улоге повјерене Предрагу Јовановићу и Александру Јеленићу на програму је 5. Септембра од 21 час на Тргу између цркава. То је прича о животопису Ћирила и Методија и тематски је везана за наш фестивал и због тога смо се одлучили да их позовемо. Посљедње вечери, 6. септембра, са циљем његовања локалне културе имамо концерт наше Градске музике Будва.“ Директорица Мила Баљевић је позвала све заинтересоване грађане да дођу на наше програме уз поштовање свих епидемиолошких мјера које је прописао Институт за јавно здравље Црне Горе . Она је нагласила да су сви програми на књижевном фестивалу „Ћирилицом“ бесплатни за посјетиоце те да Библиотека овај фестивал реализује под покровитељством Општине Будвакоја је у финансијском смислу подржала фестивал, а спонзори, којима је упутила захвалност, су: Медитеран рекламе, Будванска ривијера и ТО Будве.
©Народна библиотека Будве 2018