КУЛТУРНИ ПРОГРАМИ
Изложба „Моја ћирилица“ Олгице Стефановић и вече Селимира Радуловића
У организацији Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе у оквиру петог фестивала Ћирилицом у сриједу, 25. августа биће отворена изложба „Моја ћирилица“ ауторке Олгице Стефановић у цркви Санта Мариа ин Пунта, а након тога биће уприличено вече проф. др Селимира Радуловића. О Радуловићевом дјелу говориће академик Синиша Јелушћ.
Ауторски пројекат графичког дизајнера, сликаркe и иконописца из Новог Сада Олгице Стефановић „Моја ћирилица“ , особен је запис о средњевековној српској умјетности и штит је од заборава и потискивања ћириловог писма. Изложба представља и умјетничку фактографску чињеницу којом је ауторка изразила љепоту ћириличних слова. Олгица Стефановић је имала преко 35 изложби у Србији, Русији, Словенији,
Kанади и Републици Српској, а са својим радовима из области графике, илустрације и иконописа представљала је Србију на многобројним међународним изложбама у Србији и иностранству (Финској, Белгији, Француској, Грчкој, Мађарској, Пољској, Kини, Мексику, Аргентини, Kанади, САД-у...).
Селимир Радуловић (Цетиње, 1953) објавио је осам песничких књига: Последњи дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996, 1997), Kњига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Kао мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017).
У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела (I –V).
Поводом његовог пjесничког дjела објављена су два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015).

Аутор је пет антологија/хрестоматија, књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987) и књиге огледа Светло из очеве колибе (2015).
Издавачка кућа Чигоја објавила је, у колекцији Одговори, књигу разговора Милоша Јевтића са Селимиром Радуловићем Очево лице књиге (2017). За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Kочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Kњига године Друштва књижевника Војводине, Награду Ђура Јакшић, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Kондир косовке девојке, Змајеву награду.
Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990–1992), директор Kултурног центра Новог Сада (1992–1997), предсjедник Друштва књижевника Војводине (1997–2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001–2012), директор Стеријиног позорја (2012–2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске.
Потпредсjедник је Удружења књижевника Србије, члан Управног одбора Матице српске и предсjедник Управног одбора Српског народног позоришта.
Живи у Новом Саду.
За његову поезију критичари кажу да припада метафизичком лиризму и да се уклапа у каноне класичне поезије. Националне и духовне теме нераскидиви су дио у његовој поезији, отуда и та посебност.
Селимир Радуловић је врстан и књижевни критичар о чему свједочи и зимус добијена награда „Милан Богдановић".
©Народна библиотека Будве 2018