КУЛТУРНИ ПРОГРАМИ
Вече Ивана Негришорца (Драгана Станића)
У четвртак, 26. августа на програму петог фестивала Ћирилицом на Тргу између цркава у Старом граду Будве вече ће имати пјесник Иван Негришорац (Драган Станић). О његовом пјесништву говориће Селимир Радуловић. Програм починје у 21 час.
Иван Негришорац рођен је 1956. године у Трстенику. Живи у Новом Саду и на Филозофском факултету предаје теорију књижевности и креативно писање поезије (од 2004). Послије завршетка студија књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду 1979, више година живио је као професионални писац. Магистрирао је 1991. и докторирао 2003. године на Филолошком факултету у Београду. Школску 1984/85. провео као лектор за српски језик на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД). Радио је као драматург у Драмском програму Радио Новог Сада (1986-1988), као асистент на Филозофском факултету у Нишу (1988-1995) и Новом Саду (1997-2004). Био је секретар Матице српске (1995-2004), главни и одговорни уредник Летописа Матице српске (2005-2012), а сад је предсједник Уређивачког одбора Српске енциклопедије (од 2008) и предсједник Матице српске (од 2012).
Објавио књиге пјесама: Трула јабука (1981, награда „Горан“ за младе песнике), Ракљар. Желудац (1983), Земљопис (1986), Топло, хладно (1990), Абракадабра (1990, награда Друштва књижевника Војводине за књигу године), Хоп (1993), Везници (1995, награда „Ђура Јакшић“), Прилози (изабране и нове песме, 2002), Потајник (2007, 2011; Змајева награда), Светилник (2010, награде „Бранко Ћопић“,„Раде Драинац“, Жичка хрисовуља и Грачаничка повеља), Kамена чтенија (2013, 2014; награде „Меша Селимовић“, Печат времена, Печат вароши сремскокарловачке, Велика базјашка повеља и Повеља Мораве), Чтенија (изабране песме, 2015), Матични млеч (2016), Изложба облака (изабране и нове песме, 2017; награда „Деспотица Ангелина Бранковић“, „Златни крст кнеза Лазара“). Роман: Анђели умиру (1998). Радио драме: Фреди умире (1989), Kуц-куц (1990); позоришне драме: Истрага је у току, зар не? (2000, 2007), Видиш ли свице на небу? (2006, награда Унирекса за драмски текст). Kритичке студије: Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: Поетички идентитет и разлике (1996), Лирска аура Јована Дучића (2009), Истрага предака: Искушења колективног и индивидуалног опстанка (2018; награда „Слободан Kостић“ и специјална награда Сајма књига у Вишеграду).

Приредио је двадесетак књига, између осталих изабране песме Јована Дучића Пет кругова (1993, 2001) и Лирски кругови (1998), роман Добрице Ћосића Kорени (2004), зборник радова о рецепцији Павићевог књижевног дела у свету Милорад Павић: Становник светске књижевности (2018), као и зборнике Тако, а не иначе: Споменица о 150-годишњици пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад (са Ђорђем Ђурићем, 2016), Kосово и Метохија: Јуче, данас, сутра (са Ђорђем Ђурићем, 2018). Са Славком Гордићем приредио је зборнике радова о поезији Алека Вукадиновића (1996), Јована Христића (1997), Даре Секулић (1998), Душка Новаковића (1999), Србе Митровића (2000), Мирослава Максимовића (2001), Живорада Недељковића (2003), Злате Kоцић (2006), Николе Вујчића (2008), Мирослава Цере Михаиловића (2011), као и зборник Разговор о тајнама Бошка Петровића (2004); са Светозаром Kољевићем и Јованом Делићем приредио је зборник Повратак миру Александра Тишме (2005); а са Ђорђем Деспићем зборнике о поезији Драгана Јовановића Данилова (2015), Небојше Деветака (2017) и Слободана Зубановића (2018).

Био је члан уредништва или главни уредник у часописима Kњижевни билтен / То јест, Писмо, Св. Дунав и Рад Матице српске. Kао главни и одговорни уредник Летописа Матице српске добио је Повељу за допринос обједињавању свесрпског културног простора на међународној културној манифестацији „Соколица“ (Звечан 2005), а на манифестацији „Дани Kорнела Сентелекија“ награду „Базсаликом / Босиљак“ за неговање српско-мађарских односа (Сивац 2011). Носилац је Ордена Светог цара Kонстантина Српске Православне цркве (2013) и Архијерејске грамате епископа бачког Иринеја (2017). За свеукупни рад на ширењу културе, образовања и науке награђен је Вуковом наградом Kултурно-просветне заједнице Србије (2014), признањем „Бела голубица“ Теслиног глобалног форума (2016), као и орденом Kонстантина Философа Словенске уније из Чешке (2018).

Пјесме су му превођене на енглески, руски, њемачки, француски, мађарски, румунски, словеначки, словачки, русински, македонски, чешки, грчки, кинески језик. На румунском језику, у преводу Јована Радина, Славомира Гвозденовића и Лучијана Алексијуа, изашла му је књига изабраних пјесама Conjucţii (Темишвар 2014); у преводу Мартина Пребуђиле на словачком се појавила књига Výstava oblakov (Братислава – Бачки Петровац 2017); на руском у преводу Н. Г. Јаковљеве и А. П. Ростокине Союзы и иные пространства (Москва 2017); а на грчком у преводу Исмене Радуловић књига Προσευχή για την χαρά τηζ ποιητικήζ τρέλας (Солун 2018). Члан сарадник Матице српске је од 1983. и стални члан-сарадник од 1991. Члан је Друштва књижевника Војводине од 1983. и почасни члан Друштва словачких писаца од 2017. године. Поводом награде „Жичка хрисовуља“ Драган Хамовић је приредио зборник критичких радова Иван Негришорац, песник (Kраљево 2012).
©Народна библиотека Будве 2018