Представљање књиге Културно благо паштровских манастира
Представљање књиге Културно благо паштровских манастира (Могућности туристичке валоризације) ауторке мр Луције Ђурашковић због ситуације која је настала 4. септембра и немогућности да учесници дођу на промоцију како је планирано програмом фестивала Ћирилицом, одгођено је за сриједу, 8. септембар у 20 часова. На Тргу између цркава о књизи чији је издавач Народна библиотека Будве, поред ауторке, говориће: академик Александар Чиликов, др Предраг Зеновић и мр Добрила Влаховић.
Уводом у књигу ауторка између осталог, истиче и сљедеће: „Избор теме Манастири у Паштровићима и могућност њихове туристичке валоризације је произашао из дугогодишњег систематског истраживања манастирских
комплекса на подручју Паштровића из угла историчара умјетности са посебним интересовањем за могућност њихове заштите и презентације кроз туризмолошки аспект који битно укључује специфичности и могућности за њихову валоризацију што би значајно утицало на развој културног туризма и унапређење туристичке понуде паштровског приобаља, као и цјелокупне будванске регије, па и шире. Сам предмет истраживања је интердисциплинаран, а ово обавезује да се из позиције различитих дисциплина (историја, историја умјетности, компаративна религија, етнологија) истражи и интерпретира значај сакралног споменичког насљеђа у Паштровићима у односу на специфичну туризмолошку функцију. Ово посебно када је ријеч о подручју дијела приобалног појаса будванске општине као по себи атрактивног простора за развој низа различитих видова туристичке понуде, особито културног туризма.“
Мр Луција Ђурашковић, историчар умјетности и музејски савјетник, рођена је 1960. године у Kотору, гдје је завршила Гимназију. Дипломирала је на Филозофском факултету – група за Историју уметности у Београду 1984. године. Од 1985. године запослена је у Kултурном центру Будва (данашња ЈУ Музеји и галерије Будве). Боравила је на постдипломском усавршавању из области Византијске умјетности 1987. године, као стипендиста грчке владе, на Аристотеловом универзитету у Солуну (код чувеног византолога, академика Е. Тахиаоса). Од 1995. до 2001. године била је руководилац р.ј. „Музеји”(ЈУ „Музеји, галерија и библиотека” Будва) са стручним звањима кустос, виши кустос и од 1999. године, музејски савјетник. Од 2001. до 2005. године вршила функцију директора ЈУ „Музеји, галерија и библиотека”. У њеном директорском мандату отворен је Музеј града Будве (археолошка и етнографска збирка) 2003. године, а такође, зграда Музеја града Будве је добитник престижне међународне награде „Зелена јабука” (Лондон, 2005), за очување и развој аутентичног свјетског градитељског насљеђа. Такође, у њеном директорском мандату је и р.ј. „Библиотека“ добитник Новембарске награде града Будве, 2004. године. Иницијатор је и организатор манифестације „Љубишини дани”, а у склопу овог и организатор I, II и III међународног симпозијума (1998, 2002, 2018.) о животу и дјелу Стефана Митрова Љубише и уредник Зборника радова са ових симпозијума. Од 2004. године је члан Одбора за етнологију ЦАНУ, а од 2021. године члан Одбора за историју умјетности ЦАНУ. Организатор је више међународних пројеката и изложби („Јапанске лутке”, „Чешко стакло”), као и учесник и организатор научних скупова и трибина из области историје умјетности и књижевности, бројних изложби у оквиру р.ј. „Музеји”, а такође и писац већег броја критичких осврта и предговора за изложбе реномираних ликовних умјетника. Била је селектор престижног XXXVII Ликовног салона „13.новембар” – Цетиње, 2015. године. Аутор је монографских издања: „Манастир Подострог”, „Црква Св. Тројице у Будви”,„Будва” (коаутор са Боженом Јелушић), „Црква Св. Архангела Михаила у селу Свињишта – Грбаљ”, „Црква Св. Стефана у селу Kримовице – Грбаљ”. Писац је сценарија за краткометражне филмове ТВ Будва: „Будва – мит, историја и стварност” и „Манастир Подострог”, као и дијела серијала научно-образовног програма РТВ ЦГ „Ризница”: „Манастир Прасквица”, „Манастир Савина”, „Манастир Градиште” и „Манастир Режевићи”. Била је уредник и водитељ преко 50 емисија из области културне историје Будве, под називом „Трагом културне прошлости Будве” на Радио Будви и аутор већег броја текстова (преко 200) објављених у разним стручним листовима и научним часописима („Гласник ЦАНУ”, „Гласник Друштва историчара ЦГ”, „Гласник Народног музеја ЦГ”, „Ликовни живот”, „Побједа” – културни додатак, ДН Дан - “Ћирилица” и др.). Главни је уредник монографске трилогије: „Будва – град краља Kадма” (2009), „Будванска села – бисери етно туризма” (2009) и „Музеј Будве – благо Kадмовог града” (2013). Магистрирала је на ФТУ у Kотору на тему: „Манастири у Паштровићима и могућност њихове туристичке валоризације”, 2015. године. Од 2017. године врши функцију директора ЈУ„Музеји и галерије Будве” у другом мандату. Била је селектор за умјетнике из Црне Горе на изложби Салона Нове Реалности – Reallites Nouvelles (Париз, новембар 2019. године), селектор на Међународном бијеналу визуелних уметности у Чачку (Чачак, децембар 2020. године), као и селектор изложбе “Избор из савремене црногорске умјетности” (Лисабон, мај 2021. године). Поред учешћа на бројним научним скуповима, учествовала је и на научном симпозијуму о ранохришћанском археолошком насљеђу прекограничне области Црна Гора – Албанија, ( август 2021. године) у оквиру ИПА прекограничног пројекта сарадње Црна Гора-Албанија 2014–2020.