Друге вечери шестог књижевног фестивала „Ћирилицом“ на Тргу између цркава у будванском Старом граду синоћ је уприличено гостовање српског књижевника и пјесника Милована Данојлића. Данојлићу је на самом почетку програма свечано уручена награда Фестивала - Повеља Свети Стефан Штиљановић.
Повеља је установљена 2017. године, а жири који су чинили предсједник Радомир Уљаревић, Мила Баљевић и Зелидраг Никчевић одлучили су да овогодишњи добитник буде управо господин Данојлић.
У образложењу награде предсједник Уљаревић је подсјетио да је прије четврт вијека на овом истом мјесту гостовао управо Милован Данојић и да је то тада био културни догађај године у Црној Гори.
„Историја се понавља и ја мислим да је и ово вече културни догађај године у Црној Гори, зато што је Милован Данојлић један од највећих српских писаца свих времена, а вјероватно и највећи живи српски пјесник. Милован Данојлић, прислушкивач вечитог збивања, како он сам за себе каже, писац је богатог опуса, вишеструко обдарен, остварен у различитим књижевним врстама, у свеколикој жанровској разуђености, не само као пјесник, већ и као прозни писац, есејиста, преводилац, публициста, имајући увијек двије перспективе, ону завичајну и ону која је узрокована одласком из завичаја, будући да он зиви у Поатјеу и у завичају“, казао је Уљаревић.
Како је истакао, Данојлић је ушао у књиезевност са стиховима, али су његово пјесничко искуство и рукопис видљиви и у прози, и у есејима, чланцима, препуним надреалистичког хумора, сатире и ироније.
„Пише и за дјецу, са јасном свијешћу о такозваној наивној пјесми. Књиге „Један век дечије књизевности“ и „Расправа о наивној песми“ спадају у најважније расправе о поетици у српској књижевности. Пјевајући о природи пјесник се обраћа различитим облицима наивне свијести. Његове књиге, међу којима и прозне књиге „Како је Добрислав протрчао кроз Југославију“ и „Драги мој Петровићу“ превођене су и објављиване у иностранству са огромним успјехом. Његов петодеценијски дневник читања и тумачења поезије и портретисања пјесника објављен је под називом „Песници“. Данојлић је превео Бодлера, Клодела, Паунда, Јејтса, Бродског, Сиорана и велике друге пјеснике, филозофе и мислиоце. Превео је и велики број књига које су у самом врху свјетске књижевности за дјецу. Милован Данојлић непрестано брине бригу о народу и култури којој припада, о судбини народа и језика, књижевности, о духовном насљеђу, али све то са пуном посвећеношћу и спремношћу да разумије себе како би разумио и свијет око себе, у непрекидном суочавању са самим собом и са тим свијетом“, рекао је Уљаревић, уз напомену да нас аутор у преобимном дјелу, кроз ту своју бригу, упућује на пуну одговорност за мишљење, те да је његов цјелокупни опус путоказ како да и ми сами постанемо прислушкивачи вечитог збивања.
Господину Данојлићу Повељу и медаљу уручио је предсједник Савјета за културу Општине Будва, др Предраг Зеновић.
„Мени је припала та част да уручим ово значајно признање које носи име по славном Паштровићу који је живио почетком 16. вијека, деспоту Стефану Штиљановићу, човјеку који је на неки начин већ постао класик. У том смислу, моје задовољство је велико. Добродошли у Будву и биће нам задовољство да чујемо нешто о Вашој поезији и прози“, рекао је Зеновић.
Аутор Данојлић захвалио је на додијељеној почасти и указаној пажњи.
„Није уобичајено да се пјесницима додјељују признања чији су покровитељи, барем они духовни, витезови, борци за људско достојанство, за истину и за слободу. А опет, кад се мало озбиљније размисли, мач и перо су вјековима водили исту битку на два фронта, а вјера у виши смисао постојања заједничка је врлина и пјесника и светитеља. Стефан Штиљановић, рођен крајем 15. вијека, кроз полумрак ондашње стољетне нам судбине, свијетли до данашњега дана као узор, као ослонац у полумраку. Било је тих показатеља, раскрсничара, градитеља путоказа у свим вјековима, има их и биће их увијек. А ипак они постоје да нас подсјете да је највиши људски циљ и највиша дужност тирјанству стати ногом заврат“, казао је Данојлић.
Говорећи о Данојлићевом стваралаштву, књижевник и књижевни критичар Зелидраг Никчевић истакао је да је аутор свој високи дар објединио са најбољим и, нажалост, све ријеђим врлинама свог народа, са радиношћу, истрајношћу, несебичношћу, строгошћу према себи у занатском и у оном знатном ширем, несебичнијем, духовном и саборном смислу.
„Лиричар високе поетичке саомосвјести, с вјером у јединство бића и ријечи, у шта се може увјерити сваки читалац или слушалац његове поезије, он се и у дужим формама обратио историји, суморно сугеришући визију њеног понављања, а увијек је имао срца и праве ријечи и за дјецу, и за пјеснике, и за осјетљиве. И да ништа друго није урадио осим превода великана са свих страна, које је одомаћио у српском језику, трајно би задузио нашу културу и повезао је са свјетским лирским, прозним, есејистичким и филозофским врховима“, истакао је он.
Цитирајући самог аутора, који на једном мјесту каже, да се на видику наше жалосне свакидашњице склонио на други крај континента, те да нема одговоре на горућа питања епохе, Никчевић је оцијенио да је у Данојлићевој поезији Србија је присутна у свим темама.
„Она је простор спознаје и самоспознаје, медијум тајне неба и земље. Србија је сагледана у скривеном ритму њених природних појава, пљуска, муње, росе, југовине, поноћи и сванућа. Кроз њу открива и законе историје, амплитуде људских падова и узлета, енергија, сажаљења, резигнације, пркоса, бола. И све то у племенитом рукопису онога који је, како сам каже, „почео као пука незналица, дуго се обучавао у разумевању живота и књижевне уметности и годинама сам себе поправљао“. А поправљао је и оплемењивао и нас. Можда се то не види на први поглед, можда се не чује на нашим трговима, по вреви калкулантској и банкарској, или у нашим вриштећим медијима, али да ми не заборавимо, културност и виталност заједнице много дугују тихим мудрим књижевним прегаоцима који обнављају њен смисао, прегаоцима какав је господин Милован Данојлић, и зато му се захваљујемо“, закључио је Никчевић.
Пјесник Милован Данојлић пред будванском публиком говорио је стихове многих својих пјесама, међу којима су „Балада о трави“, „Моја домовина“, „Псалам“, „Демонстрације“, „Зашто се мршти старац Вук“. Народној библиотеци Будве поклонио је и своју књигу „Велика пијаца: Песме за озбиљну децу и неозбиљне одрасле“.
Данојлић је рођен 1937. године у Ивановцима код Љига. Од краја педестих па до данас објавио је преко 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Од 1984. живи у Француској, гдје је као лектор радио на Униврзитету у Поатјеу, а био је ангажован и као сарадник француског радија. Као средњошколац писао је текстове за лист „Република“, а био је сарадник „Политике“, „Борбе“ и „НИН“-а. Члан је Српске науке и умјетности од 2000. године.
Програм шестог фестивала „Ћирилицом“, који организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, биће настављен гостовањем писца Владимира Кецмановћа. О његовом стваралштву ће говорити професор Горан Радоњић. Феситвал „Ћирилицом“ траје до 6. септембра.