Синоћ је у Медитеранском спортском центру – Будва отворен шести књижевни фестивал Ћирилицом који ће трајати до 6. септембра и који организују ЈУ Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе. Фестивал је отворио предсједник Општине Будва Мило Божовић, а на отварању је говорила предсједница Савјета ЈУ Народна библиотека Будве, професорица Марија Мајкић. Након отварања публика је уживала у играчкој представи ансамбла Коло – Соколова песма.
Предсједница Савјета ЈУ Народна библиотека Будве Марија Мајкић истакла је да је фестивал “Ћирилицом” због свог садржаја и програма препознат као манифестација од значаја за културу града Будве, најприје због изазовног циља којем стреми, а који се очитује у промовисању и чувању ћириличне културне историје и баштине.
„Фестивал „Ћирилицом“ годинама уназад окупља пјеснике, писце, лингвисте и издаваче и постаје важан простор за разговор о језику и књижевности, стварајући мостове између култура и држава. У времену у којем живимо та димензија овог фестивала постаје све важнија.
Ћирилицу не смијемо заборавити, јер је то једно од писама нашег народа и наше културе, али и благо других балканских и европских народа. Ћирилица је један од темеља наше културе и идентитета, без које нема историје писмености на овим просторима. Kао таква, ћирилица се данас с правом убраја у европску културну баштину“ – истакла је Мајкић и у име
Савјета ЈУ Народне библиотеке Будве честитала организаторима на већ традиционалном фестивалу, уз подршку да истрају у својој намјери да његовањем лијепе ријечи сачувају ћирилично писмо од немара и заборава.
Фестивал је пригодним ријечима отворио предсједник Општине Будве Мило Божовић истакавши да Фестивал и ове године у нашем граду окупља најчитаније писце, пјеснике, есејисте али и еминентне научнике, лингвисте и теоретичаре књижевности из земаља у којима се употребљава ово драгоцјено писмо.
„Увјерен сам да значај ове манифестације за Будву, културни живот града и њену туристичку поноду вишеструк. Ова књижевна манифестација, програмски и организационо уклопљена у културно-туристичку понуду града, заузима културну позорницу између цркава након завршетка позоришног фестивала. Остварујући свој циљ - очување наше културне историје и баштине, овај фестивал истовремено постаје културни бренд града.
„Ћирилицом“ мора да скрене пажњу јавности и отвори научну јавну дебату о миленијумски старом писму на којем су исписани почеци писмености нашег народа. Уставом загарантована равноправност ћирилице само је слово на папиру и, дубоко сам увјерен, резултат је политике негирања бића нашег народа. Политике која је у својој кратковидости била спремна да руши и темеље на којима ово друштво и држава почивају.
Ћирилице је, нажалост, све мање и у свијету, и упркос великом броју људи у свијету који користе ћирилицу, глобализација представља огроман изазов за њено очување. Ћирилица је наше прво писмо, писмо нашег народа и његове историје и писмености али и прво писмо које у школама уче наша дјеца и које их уводи у свијет књига и учености. Ћирилица је, преко првих писаних споменика, постала и симбол наше духовности. Ћирилично писмо је наша спона са прошлошћу, знак нашег распознавања у породици европских нација и култура. Писмо које броји хиљаду година на овом простору, више него било која идеологија или политика.
У име Општине Будва и своје лично име, имам част и задовољство да отворим Шести међународни књижевни фестивал „Ћирилицом“ и да позовем да у трагању за љепотом писане ријечи али и свакодневици наших живота, не заборавимо нашу историју и традицију, нашу писменост и културу, и да пишемо И ЋИРИЛИЦОМ!