Концертом састава „Етно елегија“ синоћ је настављен шести Књижевни фестивал „Ћирилицом“, а многобројној публици на Тргу између цркава у будванском Старом граду овај аутентични музички пројекат, у увјерљивом и виртуозном наступу, представили су Душица Кордић (вокал, виолина, гусле), Никола Вучковић (клавир) и гост из Сјеверне Македоније, Александар Петковски (кавал).
У улози наратора одређене композиције увеличао је визуелни умјетник из Бијеле, Новица Зечевић, који је читао стихове Лазе Костића и Боре Станковића.
„Репертоар је сачињен од пјесама и композиција различитог карактера, чак и музичког жанра, које су из различитих земаља. На репертоару су пјесме и композиције из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Косова, Азербејџана и Мађарске. Аранжмани су углавном једна оригинална, аутентична композиција (соло клавир), као и пар пјесама које су транскрибовали за састав „Етно елегија“, али их изводе у аранжману аутора који их изводе“, казала је у уводној ријечи Станка Рађеновић из Народне библиотеке Будве, након чега су Кордић, Вучковић и Петковски извели 13 композиција: Барцелона Гyпсy Балкан Орцхестра – „Маријо, дели бела кумријо“ (вокал/виолина, кавал, клавир), „Каранфил се на пут спрема“ (вокал, клавир), „Езгија“ (кавал, клавир), „Телал виче“ (вокал, клавир, наратор), Синтезис – „Думардија“ (кавал, клавир), „Пољем се вија“ (гусле, клавир), „Густа ми магла паднала“ (вокал, кавал, клавир), Азиза Мустафа Задех – „Спринг суите“ – ИИИ став (клавир), „Жубор вода жуборила“ (вокал, кавал, клавир), А. Сариевски – „Киниса моме на вода“ (вокал, кавал, клавир), Траг – „Месечина“ (вокал, кавал, клавир), Станиша Стошић – „Жал за младост“/“Керемејли“ (вокал, виолина, кавал, клавир, наратор) и В. Монти – „Чардаш“ (виолина, кавал, клавир).
Пијаниста Вучковић подсјетио је да са Душицом Кордић сарађује дуги низ година, а као Дуо „2СОУЛ(о)С изводе композиције различитих жанрова. Како је казао, пошто је на интернету чуо за кавалисту Александра Петковског, одлучио је да са њим ступи у контакт, а убрзо су, без унапријед зацртаног плана, дошли на идеју да сви наступају заједно као трио.
„Ипак се испоставило да смо остварили сарадњу у саставу који је интересантан. Сигурно да наша земља није имала прилику да чује овај спој инструмената, на примјер гусала и традиционалног македонског инструмента кавала, све уз клавирску пратњу и мислим да се то до сада није чуло. Акценат је на етно музици, углавном су наши аранжмани. Моји су за клавир, Душичини за виолину, гусле, вокал мање-више, има ту неколико импровизација, а Александрови су за кавал. Имамо пар нумера које смо „скинули“ по слуху. Наравно, и ту има иступања, ситних импровизација, другачијих елемената у односу на оригинал који бенд или састав изводи, али чини ми се да су у питању свега три или четири нумере. Морам да признам да је Душичина идеја била да се уведе наратор. То је по мом мишљењу врхунска идеја, с обзиром да је „Ћирилицом“ ипак књижевни фестивал. И онда, та нека усмена ријеч уз музичку подлогу баш има јачину“, истакао је Вучковић.
Петковски кавал свира 15 година, а дипломирао је на Факултету музичке умјетности у Скопљу, на одсјеку за народне инструменте. Истакао је да је његова намјера да, докаже да осим у етно музици, кавал може да се свира и у класици, џезу и попу.
„Ја сам врло срећан што радим са професионалцима, ја учим од њих и они од мене. Они првенствено свирају класичну музику, а ја етно. Спајамо нешто за шта се надамо да ће се свидјети и црногорској и регионалној публици. Припремали смо се свега неколико дана, све је дошло спонтано и самоиницијативно. Желио сам да се опробам и у класичној музици, јер до сада нисам имао прилику“, навео је он.
„Када сте довољно сигурни у себе, по природи ствари сигурни сте и у екипу која вас окружује“, ријечи су којима Кордић описује нови музички састав „Етно елегија“.
„Полазим од себе, ако сам ја 100 посто сигурна, убијеђена сам да ће и у току и на крају концерта бити најбоље могуће критике. Са Николом и Алексом је заиста лако радити, зато што су изузетни познаваоци својих инструмената. А када добро владате инструментом, онда је најмањи проблем спојити се“, сматра Кордић.
Аутентичан музички перформанс доказаних аутора, које карактеришу виртуозност и истанчаност израза и сензибилитета, није промакао ни будванској публици, па људи свих генерација, од дјеце до старијих, свједочили су правом културном угођају и празнику умјетности, који ће дуго памтити.