Ауторско вече признатог, превођеног и награђиваног пјесника и књижевника Андрије Радуловића у организацији Народне библиотеке Будве биће уприличено у четвртак, 13. октобра са почетком у 19 часова у холу Академије знања у Будви. О његовом стваралаштву говориће књижевни критичар др Радоје Фемић.
Андрија Радуловић, књижевник, уређивао је више часописа за књижевност, културу и умјетност, есејиста, публициста, књижевни критичар, антологичар, преводилац , рођен је
3. фебруара 1970.године у Подгорици у породици просвјетних радника.
На Универзитету Црне Горе студирао је историју.
Завршио Педагошки факултет (професор разредне наставе) на Новосадском Универзитету.
Аутор дванаест књига поезије и двије антологије поезије, као и низа текстова из свијета културе и умјетности у дневним и међунаордним реномираним листовима,новинама и часописима.
Радио је као професор у основној школи , новинар у дневном листу „Гласа Црногораца“ (1999); као вршилац дужности главног уредника и замјеник главног уредника у „Књижевном запису“( листа за књижевност и културу Удружења књижевника Црне Горе 2009-2014);оперативни уредник књижевног часописа „Сквер“ ( на страним језицима ) Удружења књижевника Црне Горе (2008-2018);главни и одговорни уредник књижевног часописа „Сквер“ Удружења књижевника Црне Горе (2018-2020) и члан редакције „Књижевних новина“ (Београд) .
Предсједник Одбора за међународну сарадњу Удружења књижевника Црне Горе (2005-2015); уредник -гост у часопист „Трг“ (2014); потпредсједник Фондације за књижевност и културу „Миодраг и Бранка Ћупић“(2011-2021) и стални предсједник жирија за регионалну књижевну награду „Миодраг Ћупић“ (2011-2021); један од оснивача и потпредсједник Књижевног друштва „Његош“ (2010-2014); као и члан и предсједник жирија за награде „Марко Миљанов“ УКЦГ-а и „Макаријево слово“ .
Био је предсједник жирија за додјелу Државне награде „Октоих“ за изузетне резултате из области васпитања и образовања.
Представник је Црне Горе у Програмском савјету Форума словенских култура, међународне организације која промовише очување културних вриједности и традиције на простору словенских земаља од 2021 године.
Генерални директор Директората за подстицање и развој културно-умјетничког стваралаштва у МПНКС од 12 маја 2021.године до 28.јула 2022.
Био је координатор за изложбу црногорских умјетника на 59. Венецијанском бијеналу 2022.године, коју је свечано и отворио у име Министарства просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе у Палати Малипиеро.
Члан Одбора за књижевност Црногорске академије наука и умјетности од 2022.године.
Објавио је следеће књиге:
„Поглед с моста“ („Унирекс“, Подгорица, 1994);
„Знак у пијеску“( ‘’Град писаца’’, Херцег Нови, 1995);
„Поноћ на Дону“(“ Ободско слово“, Ријека Црнојевића, 1997);
„Огњено ребро“ („Ступови”, Андријевица , 1998; рукописна рецензија Матије Бећковића);
„Ријеч са југа“(Избор кратких пјесама на руски језик; „ Октоих,“ Подгорица, 2000);
„Анђео у пшеници“( „Апостроф,“ Београд, Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица, 2002);
„Огњено ребро“(на бугарски ), Софија , 2003;
„Coasta de boc“ (на румунски језик), Трговиште, 2006;
„Снијежна азбука“, Октоих, Подгорица, 2007;
„Звоно“(поема), Унирекс, Подгорица, 2008;
„Бивше краљевство“ , Удружење књижевника Црне Горе, 2010;
„Снежная азбука“ (на руски језик), Твер, Русија, 2011;
„Snežna azbuka“ (на словеначки језик), Љубљана, 2013;
„Језерски врх“ (Антологија поезије поводом 200-годишњице рођења Петра II Петровића Његоша), Књижевно друштво „Његош“ , Никшић, „Штампар Макарије“, Београд 2012/2013;
„Бијела пчела Волта Витмена“ („ Ободско слово“, Подгорица „ Штампар Макарије“, Београд, 2015);
„Снијежна азбука“( аудио књига , текст чита Дејан Ђоновић; Библиотека за слијепе Црне Горе, Подгорица, 2017.
„Кад бих плакао као виноград“( „ Унирекс,“ Подгорица, 2018).
„Генерал и ласта“ (Удружење књижевника Црне Горе , Подгорица, 2021)
„Генерал и ласта“ (аудио књига, текст чита Жана Гардашевић; Библиотека за слијепе Црне Горе, Подгорица, 2022)


Добитник је следећих књижевних награда и друштвених признања:
Награда Игуман Стефан ( Југословенски конкурс Издавачке куће„Ступови“ за рукопис књиге „Огњено ребро“;
Прва награда Видовданског сајма књига за поезију; Подгорица;
Грамота Литерарног музеја Бугарске,(Софија);
Интернационална награда Носиде (УНЕСКО), Италија;
Повеља за посебан допринос култури-Аниноаса, Румунија;
Златна значка Културно просветне заједнице Србије;
Вукова повеља, Лозница (Педагошки покрет Србије) ;
Регионална књижевна награда Кочићево перо (Бања Лука-Београд) ;
“ Божидар Вуковић Подгоричанин „ -Награда УКЦГ на Међународном сајму књига у Подгорици 2008.године'
„Марко Миљанов“ -Годишња награда Удружења књижевника Црне Горе за најбољу књигу;
Златно перо Русије,( Москва);
Тверска Грамота, Министарство културе Тверске губерније ,Русија;
Балканика (Награда за најбољег пјесника на Балкану), Румунија;
Међународна награда за поезију- Наји Нааман, Либан;
„Борис Корнилов“(Санкт-Петербург), Русија;
„Симо Матавуљ“- награда Удружења књижевника Србије, Београд;
Диплома изузетности Међународног маратона поезије Ланарт, Словенија;
Печат вароши сремско-карловачке, Сремски Карловци, Србија;
„Радоје Домановић“, Београд.
Поезија овог пјесника преведена је на: руски, енглески, бугарски, италијански, румунски, шпански, грчки, мађарски, арапски, дански, словеначки, македонски, пољски, шведски, украјински, француски, бјелоруски, њемачки, хебрејски, чешки, словачки, турски,свахили, бенгалски и јерменски језик.
Заступљен је у великом броју домаћих и страних избора, прегледа, атласа и антологија поезије, између осталог: Антологији словенске поезије „Из вијека у вијек“(Москва, 2003.), Антологији свјетске поезије (на енглеском језики, Вашингтон 2003.), Антологији „Сто европских пјесника“ (на словеначком језику, Велење 2017.), Атласу Европске поезије (Бања Лука 2013), Антологији свјетске поезије на италијанском,енглеском и шпанском језику (Ређо Калабрија, 2005.), Антологији Балканика-пјесника Балкана (на румунски језик, Браила 2012) , ( Антологији „Марко Миљанов“ (УКЦГ, Подгорица 2017), Антологији часописа „Пјесник „ (на енглеском језику, Лондон 2021), као и у лексиконима: Лексикон писаца просвјетних радника Југославије, Ко је ко у култури Црне Горе, Лексикон црногорске културе .
Учесник јe регионалних, европских и свјетских фестивала поезије, као и више научних скупова ( О Петру II Петровићу Његошу на Филолошком факултету државног Универзитета у Санкт-Петербургу 2001.године.)
Чувени европски часопис Modern poetrу in translation (Лондон) који су својевремено основали Тед Хјуз и Данијел Вајсборт, објавио је поезију и есеј Андрије Радуловића као јединог аутора из Црне Горе.
Фељтон „Скица за портрет пјесника Андрије Радуловића“ (избор текстова књижевне кртитике о стваралаштву овог аутора ) објавио је мр Александар Ћуковић у листу „ Дан “ (мај, 2017.).
Писац и шаховски велемајстор Милан Драшко објавио је фељтон о Андрији Радуловићу под називом „Пјесник над шаховском таблом“ –Шах мат листа, Х.Нови.
Књижевни часописи „ Слово“ ( Никшић) и „Српски преглед“ ( Бања Лука) , „Савременик“(Београд), „Младост“ (Москва) и „Поетикс“ (Атина) приредили су књижевне портрете Андрије Радуловића.
Биобиблиографију Андрије Радуловића урадила је Лидија Калуђеровић (библиограф НБ ) и она износи 1900 јединица – Национална библиотека Црне Горе“ Ђурађ Црнојевић“ , Цетиње, 2022.
Радуловићево стваралаштво представљено је у Србији, Бугарској,Русији, Румунији, Италији, Словенији и Босни и Херцеговини у више наврата на позив високих културних и државних институција.
Одржао је преко седамдесет књижевних вечери у најугледнијим културним , образовним и научним институцијама.
Сликарка Ана Горбан урадила је серију слика по Радуловићевој књизи „Снијежна азбука“.
На Пивским књижевним сусретима приређен је портрет пјесника Андрије Радуловића о коме је говорио проф.др Ненад Вуковић, академик ЦАНУ-а.
Сарадник је више од сто тридест листова и часописа у земљи и иностранству у којима објављује поезију и текстове из свијета културе и умјетности.
Један је од оснивача шаховског клуба „Михаил Таљ“, за који је играо двије деценије, а недавно је са колегама основао шаховски клуб „Просвјета“, има звање Учитељ шаха и титулу мајстора кандидата у шаху.
Члан је Удружења књижевника Црне Горе , Књижевног друштва „Његош“ и Удружења новинара Црне Горе.
Живи у Подгорици.