У организацији Народне библиотеке Будве, у четвртак, 8.јуна, биће уприличено вече под називом „Пробуди се и ослушкуј море“ - поетски колаж и представљање Хрватског књижевног друштва. Тим поводом, у програму који ће у холу Академије знања почети у 20 часова, представити ће нам се: Анте Грегов, Јурин (Задар), Срђан Духовић (Корчула) и Валерио Орлић (Паг, Ријека), Они ће казивати своје стихове, представити своја стваралаштва као и рад и активности Хрватског књижевног друштва.

Анте Грегов, Јурин(1945), пјесник, приповједач, романописац, драмски писац... Објавио је књиге пјесама: Капи среће, Струне живота, Лузарица и Чекање у ходу.
Романе: Човјек који је разговарао с кријесницама (роман године у издању Хрватскога књижевнога друштва 2014) и Пилот с Јадрана (2018). Причу Када је било боље? и драмски текст, монодраму: Дама у пратњи кавалира (објављено на радио ХРТ).
Превођен је на друге језике. Сарађује у многим књижевним часописима и порталима: Хрватска мисао, Дубровник, Мотришта, Освит, Смотра, Задарски књижевни љетопис, Књижевно перо... Портали: Хрватски фокус, Поетски фрњокули, Хрватски глас Берлин, Књижевни кутак, Авлија Рожаје... Часопис Хрватска мисао у једноме своме броју објавила му је више од четрдесет пјесама. Учесник је многих књижевних смотри у земљи и иностранству. Анте Грегов, Јурин је добитник вриједних домаћих и међународних књижевних награда међу којима су: награда за Роман године у издању Хрватског књижевног друштва 2014. (Човјек који је разговарао с кријесницама), затим награду Донат за Животно дјело 2018. године додијелило му је Хрватско књижевно друштво и Хрватско књижевно друштво - Огранак Задар, International Prize of Klemens Janicki, Пољска, 2020. и награду ''Књижевно перо'' за допринос култури 2022. додијелило му је Хрватско књижевно друштво. Живи и ствара у Задру.

Срђан Духовић (1955). Прву збирку пјесама Дани до краја је издао 1990. године. Услиједиле су збирке пјесама Сјена 1994, Сутон и Живот у сјени 1998. У Словенији је издао књигу пјесама на ДВД-у Живот у сјени, поезија уз прелијепе пејзаже острва Корчуле, с насловом „Пјесник и Корчула“. У мају 2006. му је, уз потпору Министарства културе Словеније, штампана збирка одабраних пјесама преведена на словеначки језик. У августу 2008. године пјесме су му преведене на македонски језик (издавач Современост из Скопља), а 2012. објавио је збирку пјесама под називом Изгубљени кораци (издавач Современост из Скопља). Године 2013. у Македонији заступљен је у Ријечкој поетској читанци, а у Прилепу учествује на Међународном поетском маратону те на представљању у Стуги.
Збирка пјесма Изгубљени кораци 2. издање, награђена од стране ХКД-а, штампана је у Македонији 2014, а 2017. године Духовић објављује збирку пјесама Ритам самоће (издавачи ХКД-а Ријека и Академски печата из Скопља). Исте године објавио је стихове на ЦД-у уз музичку подлогу кантаутора Дамира Поше и музичара Мариа Меџана, док је видео спот на тему пјесме „Тежак“ снимљен 2018. Поетску монографију Нисам човјек, него сам врач објавило је ХКД 2021, а следеће 2022, објављена је на француском језику.
Стихове је представио у Београду у Удружењу књижевника Србије. Учествовао је на првој међународној пјесничкој олимпијади у Суботици, другој у Ријеци и трећој у Марибору, те на разним манифестацијама у Словенији, Македонији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Украјини и другим европским државама. Поезија му је преведена на словеначки, македонски, бугарски, албански, украјински, енглески и француски језик.
Пјесме су му објављене у разним антологијама и часописима у земљи и иностранству.
Члан је Хрватског књижевног друштва Ријека и једне од најстаријих трибина на свијету „Јутро поезије“. Члан је Хрватског друштва писаца, Независних бугарских писаца и Националне уније писаца Украјине. Духовић је за свој рад добио многе награде и признања.

Валерио Орлић (1967) оснивач је и почасни предсједник Хрватског књижевног друштва. Уредник је и рецензент издавачке дјелатности ХКД-а. Уредник је часописа „Крик” и у уредништву је часописа „Књижевно перо” и „Задарског књижевног љетописа”. Објављене су му двадесет и седам књига. Књижевни радови су му заступљени у антологијама и часописима у земљи и иностранству, превођен је на петнаест свјетских језика. Пјесме су му компоноване.
Добитник је домаћих и међународних награда за допринос у књижевности у Хрватској, Италији, Словенији, Србији, Македонији, Пољској, Бугарској, Украјини…
Од бројних значајнијих признања истичу се:„Струшко слово“, Струга, 2015, „Слово“,Битола, 2016, бронзана медаља-„Union mondialedei poeti“ / „Word unionofpoets“, Италија, 2016, „Почасна медаља“ за допринос европске културе 2017, исте године примљен је у почасно чланство Независних бугарских писаца... На 1. међународном фестивалу пјесника свијета „Под небом Копривштице и Пловдива”, Бугарска, 2018, добио је награду „РадкоРадков“ –„TheKnightofthe World Poetry“ –„Витез свјетске поезије“. Награду му је додијелио Савез Независних бугарских писаца за изванредне доприносе у бугарској, европској и свјетској поезији, као и култури Копривштице и Републике Бугарске, затим међународна награда„Хомер“ за допринос европске и свјетске књижевности у Бриселу, 2018, Повељу за Поезију на 3. књижевном фестивалу „Лука поште“, Кијев, Украјина, 2019, „Балканска награда за поезију“ на 46. Карамановим сусретима у Радовишу, Македонија, 2019; Међународна књижевна награда „Аполон“ у Сремској Митровици, Србија, 2019; Међународна књижевна награда „Клеменс Јаницки“ у Познену, Пољска, 2020, те Међународна награда „Тадеусз Мицински - Феникс“ у Варшави, Пољска 2021.
Члан је неколико културних асоцијација. Покренуо је: часописе за културу: ,,Књижевно перо” и „Крик”; међународни фестивал књижевности „Дани пријатеља књиге” у Ријеци; књижевну награду за необјављени пјеснички рукопис „Јосип Еуген Шета”; умјетничку колонију „Ријеч у камену”, Повљана, острво Паг; књижевну манифестацију на Пагу „У спомен на књижевника Анту Земљара” и књижевну награду “Анте Земљар”; научно-књижевни скуп „Петар Канавелић и Корчула” и књижевну награду; међународни хаику сусрет “У спомен на хаику пјесника Боривоја Букву”, Ријека и књижевну награду “Боривој Буква”; књижевне вечери и јутра: „Књижевни сет” и „Ријечка књижевна јутра”, те “Поетски прозор у свијет” (међународни музичко-поетски сусрети преко зоом апликације). Објављује од 1997.године.