Седме вечери Фестивала „Ћирилицом“ на сцени између цркава у Старом граду у Будви синоћ је уприличена премијера балетске представе „Зидање Скадра“, у продукцији Народне библиотеке Будве и београдског Битеф театра.
У представи чију је кореографију и концепт осмислио чувени српски кореограф Милош Исаиловић, а која је наишла на одличан пријем код будванске публике, играли су чланови Битеф денс компаније: Тамара Пјевић, Ивана Савић Јаћић, Милица Јевић Дрндаревић, Сташа Ивановић, Катарина Анић, Јакша Филиповац и Дејан Бошковић.
Кроз умјетнички доживљај највећег младог кореографа региона, који је радио у Дортмунд балету и Бољшој театру, представљена је пјесма из преткосовског циклуса, први пут објављена 1815. године и то у верзији коју је забиљежио Вук Стефановић Kараџић, а за коју је чувени Јаков Грим рекао да је једна од најдирљивијих народних пјесама свих времена.
За разлику од синоћњег претпремијерног извођења, током већег дијела премијере временске прилике биле су стабилне и није било падавине. Киша је ипак почела десет минута прије краја представе, што није омело врсне плесаче да публици Фестивала „Ћирилицом“ подаре величанствену изведбу и умјетнички перформанс високог квалитета.
Умјетничка директорка Битеф денс компаније, Јелена Кајго, сумирајући утиске након премијере, казала је да су у Битефу задовољни изведбом плесача, који су дочарали тему која се идеално уклапа у амбијент трга између цркава.
„Увијек је изазов када играте на отвореном, у амбијенталном театру, а и сада смо имали те изазове везане за кишу, која са једне стране дала ту поетику и драматику. Успјели смо да изведемо представу скоро до краја, а онда је почела прејака киша. Међутим, мислим да је публика стигла да види довољно лијепих материјала и кореографије, да уђе у нашу причу којом смо жељели да покажемо једно ново читање наше митске пјесме која је дивна тема и за плесну изведбу. Чини ми се да смо успјели да дочарамо ту атмосферу публици. Реакције су заиста биле дивне и оне су увијек значајне, поготово у срединама гдје плесни театар није толико развијен“, навела је она.
Кајго је такође задовољна сарадњом са Народном библиотеком Будве на пројекту „Зидање Скадра“.
„Ово је била јако лијепа сарадња. Дивно је што се Фестивал „Ћирилицом“ шири и добија нову димензију. Драго ми је што смо дио цијеле приче и што можемо да помогнемо у оном сегменту који је нама веома близак. Ми у Битефу ове године имамо три продукције, двије смо чак имали премијерно у Будви: „Скендербег“ и „Зидање Скадра“. Тако да, сарадња је заиста богата и надам се да се видимо идуће године“, закључила је умјетничка директорка Битеф денс компаније.
Драматург представе, Бојан Ђорђев нагласио је да је за њега било јако важно да подржи кореографа Исаиловића у изразу и начину причања приче који се, како је рекао, јако разликује од линеарне драматургије.
„Најважније је било да се испрати та драматургија емоција између ликова, неких који се помињу у пјесми, али и оних који су дуплирани и представљају неку врсту емоције или принципа. Нама је у проучавању пјесме најзанимљивији био сукоб та два главна женска лика, у ствари и два главна принципа, који можда није толико очигледан на први поглед. То заиста јесте сукоб између виле, нечег што је неземаљско, апсолутно и тражи све што пожели, и између младе Гојковице, која је у ствари принцип земље, мајке и жртве која жртвује све што може. Тако да, између та два женска фундаментална принципа се плету све остале приче и сви остали односи. Мислим да је Милош Исаиловић, прије свега, ову пјесму доживио са неке емотивне стране“, казао је Ђорђев.
Плесачица и чланица Битеф денс компаније, Тамара Пјевић је истакла да су временски услови допринијели поетици представе, те да им уистину овакви ефекти фале у Београду.
„То су непредвиђене околности, али смо се снашли како смо знали и могли. Захвални смо публици што је у овом броју остала до краја. Ми сваку представу у Битеф театру радимо до шест радних недјеља, понекад седам. Припрема обично траје мјесец до мјесец и по дана. Већина плесача у овој представи је и раније радила са кореографом Милошем Исаиловићем. Мислим да нам је била олакшана сарадња због тога, у смислу да нам је познат начин рада. Он свакако јесте аванзовао у кореографском смислу и унаприједио је свој језик и дао нови печат свом персоналном раду. Могу да кажем да сам и овог пута најзадовољнија нашом међусобном комуникацијом. Ово је био један од најрастерећенијих процеса у мојој београдској каријери и стварно је било задовољство сарађивати са Милошем и екипом“, казала је Пјевић.
Музику за балетску представу компоновала је Ирена Поповић Драговић, а за костиме је била задужена Селена Орб. Пројекат је инспирисан идејом Будванина Марка Кентере.