Пети фестивал регионални писаца “Књига под ферал“ почеће у четвртак, 5. јуна на Пјацети код куће Чекрдековића испред Отвореног умјетничког атељеа у Старом граду у Будви. Фестивал ће у 21ч почети представљањем црногорске пјесникиње Ребеке Чиловић, наставити гостовањем филозофкиње и пјесникиње Маје Солар и пјесника Жељка Жака Лучића, обоје из Новог Сада, а у завршници прве вечери разговараћемо са Браном Мандићем, црногорским писцем, новинаром и визуелним умјетником.
У наставку слиједе њихове краће био-библиографије.
Ребека Чиловић (Беране, 1988), црногорска је пјесникиња и феминистичка активисткиња. Завршила је Факултет правних наука и тренуто је на постдипломским Студијама рода. Ауторка је збирке прича „Слобода у слову“ (2002) и збирки поезије „ Звонке смјелости “, „Албум за прогнане“ и „Жива вода“. Поезија јој је превођена на енглески, мађарски, турски и италијански језик. Уврштена је у антологије савремених црногорских пјесникиња Пјесникиње Црне Горе и Моћи слабости. У склопу организације Полигон за женску изузетност – Софија ради на актуелизацији женске равноправности. Уврштена је у читанку за средње школе. Живи, ради и ствара у Беранама.
Маја Солар (1980, Загреб) је докторирала филозофију. Бави се политичком теоријом, преводи са енглеског и француског, пише поезију и прозу. Чланица је колектива Герусија и део уредништва часописа за теоријске праксе Ствар. Објавила је збирку поезије Макулалалалатура (2008) за коју је добила Бранкову награду (2009).
Другу књигу поезије, на мађарском језику, Jellemzõ, hogy nem természetes (Наравно да није природно) је објавила издавачка кућа Форум (2015). Пјесме су јој објављене у антологијама и зборницима: Нешто је у игри: Зборник нове Новосадске поезије (Центар за нову књижевност Неолит и Културни центар Новог Сада, 2008), Из музеја шумова, антологија новије српске поезије (1988-2008) (В.Б.З., Загреб, 2009), Улазница Србија: Панорама песништва 21. века (Драва, Клагенфурт, 2011), ВАН, ТУ: ФРЕЕ, Избор из нове српске поезије (Цетиње, 2012), РЕСТАРТ, панорама нове поезије у Србији (Дом културе Студентски град, Београд 2014), Антологија нове српске лирике
’’Serce i krew’’ (Лублин, Пољска, 2015) и Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (Diálogos, New Orleans, 2016). Од 2007. до 2014. године је била дио уредништва часописа за књижевност и теорију Поља. Била је чланица Центра за нову књижевност Неолит, поетско-политичког театра Поетске рупе, ауторка и учесница перформерско-поетског програма ЛИЛИТирање (извођење поезије пјесникиња), те неколико перформанса и поетских видео радова. Од 2015. године преводи за српско издање новина Le monde diplomatique. Живи у Новом Саду.
Жељко Жак Лучић (1991). Од 2015. мастер рачунарских наука. Ради у ИТ индустрији. Мајстор је реалног аикидоа и понекад преводи текстове са француског. Пјесме су му објављиване на порталима strane.ba, okvir.org, mimladi.hr, xxzmagazin.com као и у електронским зборницима Звук Воде и Блудни Стих.
Од 2019. године са Мајом Солар уређује и води поетски подцаст Пуна Уста Поезије, чији је циљ промоција савремене југословенске поезије као и потпуна демистификација застарелих погледа на поезију и пјеснике широким народним масама.
Брано Мандић је писац, новинар и визуелни умјетник, један од оснивача независне издавачке платформе Жута корњача. Покретач је и главни уредник порталa Normalizuj.me. Био је дугогодишњи колумниста дневника Вијести из Подгорице. Објавио је збирку кратких прича Феб је чекао оловку (2016). Његова проза превођена је на енглески језик.
Пише, слика и живи у Подгорици.