Промоција књиге „Зевс у будванском казину” Бориса Јовановића Кастела
Учесници: аутор, Вања Ковачевић, Зорица Јоксимовић
Књига поезије Бориса Јовановића Кастела „Зевс у будванском казину” промовисана је 27. децембра у будванској Народној библиотеци. О књизи су говорили новинар Вања Ковачевић који је уједно и писац поговора, професорица и књижевница Зорица Јоксимовић, уредница књиге Станка Рађеновић Станојевић и аутор. Књигу је објавила ЈУ Народна библиотека Будве.
Истичући да је Кастел, између осталог, врхунски орјенталиста, не зато што се бави орјенталистиком, већ због тога што етимологија ријечи „орјентисати” упућује на Оријент, на Исток, на богатство, Ковачевић нагалашава - „Медитеран је исток, али не само као страна свијета, већ као
исток-извор, мјесто одакле све извире, настаје… писмо, књиге, цивилизација”.
- Кастел кроз сопствену причу и исти такав доживљај Медитерана приповиједа о коначности, о свом доживљају свијета. И то је кључни разлог због којег се приповијести Медитерана претварају у личну историју. Звучи апсурдно, али, говорећи кроз призму коначности, пјесник свједочи о историји вјечности, тежећи да досегне апсолут – каже Ковачевић. Он се осврнуо и на, како каже, „Јовановићев наизглед противрјечан поступак: он прозу претвара у поезију, а поезију у причу”, јер пише, наглашава Ковачевић „о најстварнијој стварности: о себи и нашим животима раскошно трагичним као Медитеран”.
У есеју проф. Јоксимовић говорила је о Кастеловом медитеранском космосу и његовим вјечним пловидбама, истакавши да је он пјесник коме је духовни завичај и поетски космос Медитеран.
- Кастел припада оним ауторима који својом космополитском културом и интелектуалном ширином брани лични патриотизам а притом не одбацује универзалност нити се додворава трону Данас већ се креће ка мјесту Свевременског. Он ријеч гради на плаветнилу језичког ћутања, тој тихој игри кроз историју и вјекове која свему написаном наново убризгава посебну страст именовања неименљивог - рекла је Јоксимовић.
У име издавача присутнима се обратила пјесникиња и уредница књиге, Станка Рађеновић Станојевић, наглашавајући да Кастел сваком својом пјесмом безусловно потврђује да „Медитеран није само стил живљења већ и одабрана филозофија живота и својеврстан умјетнички правац”, који подразумијева слободу.
- Медитеран којим је пјесник окупиран је и нека врста пјесничког завичаја, праискони и митског, и метафора дјетињства које је увијек везано за игру, а без игре нема ни умјетности. У овој интелектуалној поезији Кастела који од читаоца захтијева једну свестрану и дубоку ерудицију, игра је у ријечима чија нас чаролија држи на једној нити којом су лексички, симболички и идејно ухваћене чак и праисконске реминисценције на оно што је и што би Медитеран требало да буде у бити, али и алузије на садашњост која не смије бити кратког памћења и буквални, пуки одјек савременог. Нема трајања без континуитета. Зато Кастелов Медитеран, тај свјетионик поетског мора, истражује и обасјава дубине бића и бивствовања и у томе трагању опстаје и траје поезија – каже Рађеновић Станојевић.
У завршном дијелу промоције књиге будвански основци пјесници из Књижевне радионице проф. Јоксимовић – Варја Делибашић, Јулијана Сумарокова, Викторија Лабовић и Вукан Вулетић – прочитали су своје стихове и даривали их Кастелу.
Медитеран - симбол бескрајне слободе
Обраћајући се присутнима Јовановић је рекао да када је ријеч о медитеранској поетици у његовом опусу, он не третира спољашња мора, нити историју, земљопис, археологију или фактицитете Медитерана, већ напротив, урања у унутрашња мора без којих би једрењаци били најобичније олупине, корали скамењени, морске звијезде фосили, компаси наших срца зарђали а наша крв, запечаћена у античким амформа, заборављена.
- Зашто сам баш изабрао Медитеран или он мене, свеједно? Па, једноставно, зато што сам динамиком његових хукова, отвореношћу и безвременим пространствима духа напросто желио поетски и животно да се уздигнем изнад устајалости, затворености духа и пролазне енергије наших окопњелих живота. Дакле, Медитеран није само море, прије ће бити да се у њему налази наша судбина, позив и прозив. Он је симбол сопства, слободе и бескраја – истиче Кастел.