ИЗЛОЖБЕ
Изложба Медитерански лӯк Крста Ивановића
Манифестацију Дани европске баштине 2018 која се ове године одвија под слоганом “Умјетност дијељења”, Народна библиотека Будве обиљежила је изложбом “Медитерански лук Крста Ивановића” ауторке мр Божене Јелушић. Изложбу о Крсту Ивановићу (Будва, 1628 – Венеција, 1688), писцу и хроничару Будве и млетачког театра отворио је предсједник Савјета ЈУ Народна библиотека Будве др Предраг Зеновић и може се погледати у наредних 10 дана.
Овогодишњи програми којима се обиљежавају Дани европске баштине кључни су догађаји у оквиру обиљежавања Европске године културне баштине 2018. Изложбу Народне библиотеке Будве “Медитерански лук Крста Ивановића” подржало је Министарство културе Црне Горе.
Народна библиотека Будве је одлучила да у мозаичној форми серије плаката презентира живот и рад Крста Ивановића, један медитерански лук од Будве до Венеције гдје је остварио успјех који је за странца са руба Млетачке империје био готово незамислив, да постане каноник чувене базилике Св. Марка у Венецији, а прије тога је већ био каноник катедрале Св.Ивана у Будви. Говорећи о изложби ауторка Божена Јелушић је истакла: “пробали смо на плакатима да дамо и објективну оцјену Крста Ивановића који је значајан за црногорску културу, и за хрватску културу и за италијанску културу; да прикажемо на који начин је и какав је то био цивилизацијски шок када је он из Будве дошао у Венецију и каква је разлика између једног града који је једва прибављао восак за црквене свијеће и Венеције која је имала представе које је гледало стотине људи …Наравно, незамисливо је Крста Ивановића презентирати без знања о бароку. Наша је књижевност нажалост књижевност дисконтинуитета; ми немамо све књижевне правце, барока практично и нема код нас, али ти рудименти, детаљи барока заиста се крију ево посебно у Крсту Ивановићу; због тога смо освијетлили и доба барока и посебно мелодраму као прву фазу у развоју опере. Покушали смо да сажмемо и драматургију Ивановићевих либрета којих је било пет,да на неки начин објаснимо и његов значај као пјесника… Сам Крсто, иако дон Крсто, није никада написао ни једно црквено приказање, али јесте љубавну лирику. То вријеме барока када ствара Крсто Ивановић је вријеме католичке противреформације, када је црква схватила да мора да “узврати ударац” јер је њу ренесанса прије тога озбиљно угрозила, разбила значај и моћ цркве, и црква тада схвата да мора свим снагама да се потруди да се врати и међу људе и као значајан елеменат друштвеног живота. За чим црква тада посеже? Наравно, за умјетношћу. Архитектура, сликарство, музика, вајарство, књижевност, све заправо црква узима и користи… Крсту су сонети били потребни, посвете и либрета и он је полако стпеницу по степеницу градио своје мјесто у Венецији, везивао за себе моћне људе, дописивао се са Леополдом Хабзбуршким, са Лујем XИВ, био је заправо човјек који је све у тренутку могао… Његово дјело “Минерва за столом” је најзначајније за свјетску културну баштину јер се у њему налазе позоришне успомене из Венеције у којима је Крсто оставио исцрпан траг о 220 позоришних представа са свим елементима : сцена, режија, сценске машине, улазнице… дакле нешто без чега је свјетска културна баштина и сам развој опере незамислив” – истакла је ауторка изложбе Божена Јелушић. Крсто Ивановић је барокни аутор од значаја за свјетску културну баштину јер је осјетио да се нематеријална културна баштина мора чувати. Крсту Ивановићу је чини се било најдраже да буде историограф што му се није дало јер је умро прије него је завршио дјело Рат Правовјерне лиге против Турака, а то је била прилика да на неки начин размотамо историјске прилике овога простора- запажања су професорице Јелушић. “Видјећете – наставља она – како се тада Маини, Побори, Лазе, …па чак и црногорски владика Бориловић труди да уђе под Млетачку управу плашећи се Турака; како се сва ова прича о Кандијском рату претвара у једну алегорију борбе Луне и Крста.” Крсто Ивановић је у 18.вијеку као аутор заборављен да би се интересовање за њега јавило поново у 20.вијеку.
Представа “Кирка” рађена по мелодрама Крста Ивановића постављена је на сцену 2017.године у Сан Франциску (позоришна трупа Арс Минерва),док код нас имамо само чувену представу Виде Огњеновић “Дон Крсто”. Такође, биста Крста Ивановића коју је урадио вајар Златко Гламочак, још чека на мјесто гдје ће бити постављена, а требало би да се Ивановић својом бистом вртати у Стари град поред катедрале Св. Ивана – закључила је Јелушић.
Предсједник Савјета Народне библиотеке Будве, др Предраг Зеновић је отварајући изложбу истакао да Крсто Ивановић, „17-вјековни племић, каноник и јавни учитељ града Будве представља изразити примјер европске културе оног времена и данас, након три вијека, нашу улазницу на европску културну позорницу“. Чувајући културну баштину од заборава и пишући прву историју ондашњег млетачког позоришта у „Позоришним успоменама Венеције“, Ивановић је задужио и италијанску и европску културу.
Опера је, запажа Зеновић, један од одраза вишевјековног трагања европске културе за изгубљеном узвишеном снагом античке грчке драме, те су зато и либрета Крста Ивановића посвећена грчкој, хеленистичкој и римској класици - изворишту европске културе и њеног саморазумјевања.
„Крстова Будва - наставља др Зеновић - „мален по опсегу зидина које га окружују али велик по угледу који ужива због својих врлина и храбрости“ данас је, бојим се, чувенији по изгледу својих бетонских зидова него врлини и храбрости. У срцу златне ткаље Медитерана која је младог провинцијалца уфилцовала у друштвене конвенције метрополе, на „тосканском језику“, сјећајући се звоњаве звона на дан св. Марка јеванђелисте или јуначке подвиге храбрих Будвана, Крсто оставља најљепше странице аналистике, друштвене историје, обичаја и празновања овог града. Уподрумљена бронзана биста Крста Ивановића као да ни сама не жели да на свјетлости дана угледа нове обрисе града.”
Народна библиотека Будве се поред прикупљања старих издања одлучила за дигитализацију као савремени вид чувања и представљања грађе објашњава предсједник Савјета Библиотеке др Предраг Зеновић: „Процес дигитализације грађе о будванским хроничарима, Библиотека је започела Приморским новинама 2004. год., и тада и сада чинећи значајан искорак у савременом црногорском библиотекарству. До сада су, да поменем нека Ивановћева дјела, набављене дигиталне верзије „Поезије“ из 1675. године, првог издања „Минерве за столом“ из 1681, као и четири Ивановићева либрета: „Ратујући Амор“, „Кирка“, „Побједничка постојаност“ и „Лизимах“, кроз сарадњу са библиотекама и институтима у Фиренци, Минхену и Риму. Набавка преписа прве и друге књиге „Анала Будве“, заједно са „Будљанском пјесмарицом“, који се чувају у Архиву ХАЗУ-а у Загребу је у току, док из Библиотеке Универзитета Харвард очекујемо скениран рукопис „Историје рата Свете лиге против Турака“, чиме ће први пут једна црногорска институција имати примјерак текста са оригиналним рукописом Крста Ивановића.“
Дакле, још увијек пристижу бројна документа из различитих европских и свјетских институција и Дон Крсто се тако, и овом изложбом, симболички враћа кући.

Vijesti
CDM
©Народна библиотека Будве 2018