У организацији Музеја и галерија Будве и Народне библиотеке Будве у понедјељак, 15. априла, у 20 часова у Модерној галерији „Јово Ивановић“ у Старом граду, отворена je изложба и уприличена трибина „Сјећање на земљотрес“, поводом 40 година од катастрофалног земљотреса који је 15. априла 1979. године погодио Будву и црногорско приморје. Изложбу je отвориo господин Марко Царевић, предсједник Општине Будва. На трибини су учествовали Гордана Ражнатовић, проф. др Илија Лалошевић, професор архитектонског факултета у Подгорици, архитекта Слободан Бобо Митровић, Жељко Митровић, координатор санације Старог града, др Срђа Злопаша, психијатар и психотерапеут и мр Луција Ђурашковић, директорица
ЈУ Музеји и галерије Будве.
Представљени материјал на изложби „Сјећање на земљотрес“ дио је фотодокументације која се чува у ЈУ Музеји и галерије Будве, а прикупљен је путем поклона и истраживањем. Највећим дијелом чине их фотографије које је годинама сакупљао Будванин Анте Урбан и након изложби поклањао Установи, затим фотографије из архива Управе за заштиту културних добара Црне Горе, фотографије са интернет портала јавне библиотеке Торонта, те фотографија коју је поклонила Тања Лекић. О ауторству изложеног постоје непотпуни подаци. Фотографије које су из поклон збирки већином су радови будванских фотографа Ника Шуљака и Воја Свитлице, док су радови преузети с интернет портала дјело фоторепортера Бориса Спрема. Изложбом фотографија „Сјећање на земљотрес“ присјећамо се периода непосредно послије земљотреса из 1979. године и посљедица које је природна стихија оставила на градитељство нашег града.
У наставку доносимо дио текста из каталога који потписује проф. др Мирко Ковачевић: „Главна споменичка вредност Будве нису појединачни објекти, већ складна целина старих зидина, Кастела и специфичних амбијената. Земљотреси из 1979. године, који су Будву погодили 15. априла и 24. маја, оштетили су, делимично или потпуно срушили већину објеката Старог града, тако да је живот у њему замро. Само пуком срећом нико од око 1000 грађана који су у њему живели није погинуо. Више од 300 домаћинстава остало је без крова. У оквиру 184 објекта срушено је или тешко оштећено 80 пословних простора у којима се одвијала угоститељска, трговинска и занатска делатност, углавном за потребе туриста. Срушена је зграда школе, а тешко оштећена зграда музеја, уметничке галерије и општинског архива. Велика оштећења претрпели су сви црквени објекти (има их четири), градске зидине и стара градска тврђава – Кастел Св. Марије. Концепт обнове је јасно дефинисао опредељење да се становници Старог града након обнове врате у своје домове. Одмах на почетку обраде задатка тим пројектаната се определио за потпуно задржавање оваквог основног урбаног склопа и концепта који је затечен, руководећи се пре свега принципима заштите споменика културе – да се карактер и колорит целине не мења. Предложене интервенције су биле таквог карактера да се њиховом реализацијом могло очекивати само истицање градских вредности уз боље коришћење. Задатак је био да се стални становници, бројни туристи, трговина, занатство, угоститељство и култура врате у конзерваторски, функционално, ликовно и технички бољу, интересантнију и удобнију Будву. Извођење радова практично је започело реализацијом пројекта за обнову градских зидина октобра 1983. године, а углавном завршено апила 1988. године, када је Стари град свечано отворен. Реализовани су такорећи сви начињени пројекти са више или мање успеха и са нешто одступања.
Прва археолошка истраживања која су била сондажна имала су за циљ утврђивање хронолошког односа постојеће архитектуре изнад терена и остатака оне испод за коју се знало да постоји. Јавили су се бројни нови моменти у виду врло значајних остатака старих објеката из хеленистичког, римског, византијског и средњевековног периода Будве. Земљотрес је открио нову димензију Будве и повезао нас са богатом историјом која је неко време била скривена.“
