У организацији Народне библиотеке Будве у понедјељак, 11. марта биће промовисана књига наше суграђанке мр Зоре Јестровић под називом „У записаном је сигурност“- књижевна есејистика, коју је објавило Удружење књижевника Црне Горе. Књигу ће представити рецензент мр Александар Ћуковић, док ћемо са ауторком разговарати и о бројним и значајним њеним осталим дјелима. Промоција у холу Академије знања почиње у 19 часова.
"Препознатљиво и веома цијењено име овдашње књижевне критике, мр Зора Јестровић, најновијим есејистичким дјелом У записаном је сигурност, наставља да мапира пут савремених литерарних тенденција указујући темељно и предано на битне моменте најновије књижевне продукције на српском језику, истодобно исказујући подједнако интересовање како за умјетнички, тако и за научни текст" – истакао је мр Александар Ћуковић, рецензент књиге у којој је Јестровић са квалитетом изврсног књижевног критичара и теоретичара обрадила неке од најзачајних наших стваралаца попут: Душана Ђуровића, Борислава Пекића, Нова Вуковића, Исака Калпачине, Буда Симоновића, Игора Маројевића и других.
"Стара мудрост каже да је добар и савјестан учитељ сличан свијећи, јер себе троши док другима освјетљава пут. Он је темељ и покретач и свих будућих знања и сазнања. Моји велики учитељи, академици и професори Универзитета, доживотни научни радници – Зоран Kонстантиновић и Радомир В. Ивановић, били су попут свијеће која се освјетљавањем пута другима није трошила, већ увијек обнављала и надрастала сопствену величину" – истакла је ауторка Зора Јестровић у Посвећеним ријечима двојици својих изузетних професора истичући да је "сусрет са њима био сусрет са професорима највиших научних вриједности, али и са људима повишених етичких вриједности."
Зора Јестровић (рођ. Познић) завршила је Филозофски факултет (група за југословенске књижевности) у Новом Саду (1976). На истом Факултету је магистрирала 1995. године са тезом „Поетика фрагментарне прозе Михаила Лалића“, коју је у редигованом облику објавила под истим насловом у књизи „Поетика фрагментарне прозе Михаила Лалића“ (1996).
По завршетку студија одмах је радила као средњошколски професор у Новом Саду. Из породичних разлога живот и рад наставља у Црној Гори. Министарство просвјете и науке Црне Горе додијелило јој је звање вишег педагошког савјетника (1999). Добитница је најзначајније општинске награде града Пљеваља "20. новембар" за посебан допринос развоју и изградњи пљеваљске друштвене заједнице и њених добара. Два пута је номинована за најзначајнију друштвену награду "Октоих", за изузетне резултате у области образовања и васпитања. Била је члан редакције „Мостова“, једног од најстаријих црногорских часописа за књижевност, умјетност и културу (1969), а потом и његов главни и одговорни уредник (2000–2005). Радила је у више жирија за додјелу књижевних награда међу којима су престижне: "Типар" (за сатирично-хумористичку књижевност, Пљевља) и "Меша Селимовић" (велика југословенска награда, Београд).
Учествовала је у раду више научних и књижевних скупова, националног и интернационалног типа. Урадила је десетине рецензија, а њени радови су штампани у зборницима ЦАНУ, затим различитих Универзитета, књижевним часописима, периодици и дневним новинама. Скоро цио живот се бави и сликарством.
Издавачи њених књига су: Међурепубличка заједница за кутурно-просвјетну дјелатност, Пљевља (Поетика фрагментарне прозе Михаила Лалића, 1996), Национална библиотека Црне Горе "Ђурђе Црнојевић", Цетиње (Књигом о књигама, 2017) и Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица (Књижевна судница Михаила Лалића - Аутокритика револуције, 2019). Члан је Удружења књижевника Црне Горе.
Књигу У записаном је сигурност, у знак дужне захвалности за све врсте подршке на њеном професионалном путу, посветила је свом покојном супругу – прим. др Милоју Ђ. Јестровићу, педијатру.