Девето издање фестивала Ћирилицом које се одржава од 26. августа до 17. септембра у Будви свечано је отворено синоћ на Тргу између цркава у Старом граду.
Фестивал и ове године организују ЈУ Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва и Удружење издавача и књижара Црне Горе, а подршку пружају Општина Будва и Туристичка организација Будве.
Мила Баљевић, директорица ЈУ Народна библиотека “Мирослав Лукетић” поздравила је многобројну публику окупљену на Тргу између црква и указала на важност очувања културног насљеђа и бољег вредновања ћириличног писма.
„Организујући овај фестивал ми испуњавамо јединствену културну мисију, јер ћирилично писмо није само начин писања – оно представља дубоко укоријењени симбол наше историје, традиције, језика, идентитета који су обликовани вјековима кроз писану ријеч, литературу и ученост. У савременом добу када се суочавамо са различитим притисцима глобализације важно је да оснажимо и очувамо оно што нас чини јединственим. Фестивал Ћирилицом има за циљ да подстакне свијест о вриједности ћириличног писма, да пружи подршку његовом коришћењу у свим аспектима живота – од образовања и медија до свакодневне комуникације,“ навела је Баљевић.
Подсјетила је на значај самог фестивала Ћирилицом за Будву као мултикултурални град.
„Будва је овим фестивалом добила јединствен културни садржај који у себи има изузетно велики потенцијал као отворена трибина, као Агора и тај облик комуникације овај фестивал обнавља и његује. Истовремено, то је разлог да Будва његује фестивал Ћирилицом јер се многи људи опредјељују да посјете Будву имајући у виду да овдје живи такав дух заједништва, јединства, толеранције – дух фестивала Ћирилицом. Фестивал Ћирилицом својим програмима представља и културну баштину писану и на латиници показујући како је недјељив заједнички културни простор који овдје међу црквама различитих конфесија остаје вјековима. Управо се те различитости на овом тргу спајају, а не раздвајају. Будва кроз пројекат Ћирилицом шаље поруку која је у складу са европским вриједностима које подразумијевају чување и заштиту свих писама, шаље поруку да је у овом граду једнако добродошла свака културна иницијатива која има одређени вриједносни културни садржај и да је једини модел који гарантује несметан културни развој града као мултикултуралног сједишта Црне Горе,“ испричала је Баљевић.
У име Општине ново издање фестивала Ћирилицом свечано је отворио први човјек Будве – Никола Јовановић.
„И ове године са посебним задовољством и поносом Будва је домаћин једне од најзначајнијих културних манифестација посвећене ћириличном писму и његовом мјесту у нашој култури и традицији која је од свог настанка до данас постала један од стубова културног живота нашег града, али и наше шире заједнице. Овај фестивал доживљавамо као чин очувања нашег идентитета и гаранцију нашег трајања. Овогодишњи фестивал носи поруку "Ћирилица памти, Будва чува" и у тим ријечима је сабрано све оно због чега смо вечерас овдје. Ћирилица памти јер свако њено слово је свједочанство о прошлим временима, вјери, култури, о народима који су је обликовали. Будва чува јер је град који разумије вриједност насљеђа, град који зна да ниједна ријеч, ниједно писмо не може опстати ако их не чувамо са љубављу, пажњом и одговорношћу. Желим да истакнем посебну захвалност Народној библиотеци Будве, Удружењу издавача и књижара Црне Горе као и свим сарадницима и учесницима који су својим трудом, знањем и љубављу омогућили да фестивал живи, расте и постане све значајнији. Ваша посвећеност је порука да се култура може и мора његовати у времену које нас често искушава пролазним вриједностима и заборавом. Ви сте успјели да створите догађај који је препознат као културни бренд Будве и који наш град сврстава међу она мјеста која знају да чувају своје насљеђе и да буду отворена за нове идеје,“ саопштио је Јовановић.
Након званичних говора слово о Ћирилици одржао је викарски епископ диоклијски господин Пајсије.
„Ћирилица настаје и рађа се за једну свештену употребу. Први текстови који се записују ћирилицом били су црквени текстови који се служе за богослужбену употребу. Ништа мање него први штампани текстови код Словена и код нас Срба су били на ћирилици, па се тако присјећамо како је Ђурађ Црнојевић оснивајући штампарију штампао прве богослужбене књиге Октоих, Псалтир, Молитвеник, Јеванђеља. У том свештеном, библијском контексту видимо да је ћирилица у свом настанку имала један свети циљ. Ћирилица је за нас света и зато што је писмо наших предака и зато се, као што се односимо према своме језику и према родној кући и отаџбини, тако односимо и према ћирилица као нечему што је свето. С обзиром на то да у посљедње вријеме у много чему желимо да се угледамо на народе Западне Европе који по много чему предњаче у односу на нас, онда би свакако требали да се угледамо како они чувају свој језик, своје писмо, тако и ми треба да чувамо своје, поштујући наравно и њихово, јер док год чувамо и његујемо ћирилицу постојимо као народ који није накалемљен на туђу историју и културу, него народ који има своју историју и своју културу,“ навео је викарски епископ диоклијски господин Пајсије.
У музичком дијелу синоћњег програма на Тргу између црква синоћ је наступио ансамбл Синан Алимановић Интернатионал Банд. Својом виртуозношћу присутне су одушевили Синан Алимановић на клавиру и оргуљама, Бранко Марковић на контрабасу и Ратко Дивјак на бубњевима. Својим вокалним изведбама посебности концерта допринијели су сарајевски вокални умјетник и оперски пјевач, вишегодишњи члан хора Опере Народног позоришта у Сарајеву Мирослав Мирче Вулетић и џез вокалистица, ауторица и докторица књижевних наука из Сарајева Лејла Алимановић.
Публика је уживала како у класичном џез репертоару, тако и обрадама традиционалних и етно пјесма као што су Снијег паде на бехар, на воће, Бентбаша и Сејдефа.
Kвалитетан програм фестивала Ћирилицом биће настављен вечерас представљањем Дневника дон Антуна Kојовића, Избор 1806 – 1819 који је направила Злата Бојовић. Уз Бојовић у програму ће учествовати мр Гордана Љубановић и дон Роберт Тонсати. У музичком програму ће наступити Светлана Стојановић Kутлача на чембалу. Догађај ће се одржати на Тргу између цркава са почетком у 20 часова, а улаз ће, као и на све остале програме фестивала Ћирилицом, бити бесплатан.