У Народној библиотеци Будве у петак је представљена књига ауторки Мартине Косец и Санеле Гразие „Чаробна мрежаоница паучића Вида“ (Радна цртанчица за дјецу и одрасле).
Књига је намијењена дјеци и дечијим помагачима, наставницима ликовног, психолозима, педагозима али и свима које занима овакав креативан начин рада са дјецом.
Представљање „Чаробне мрежаонице паучића Вида” у Народној библиотеци Будве дио је програма III Међународне конференције Фракталног цртежа - Fractal drawing - INTEGRACIJA. У име организатора конференције на промоцији се најприје обратила Гордана Ражнатовић, представница методе фракталног цртежа за Црну Гору која је водила четворомјесечни програм цртања са младима Будве који је завршен изложбом радова. Метода доноси добробит и отвара ка новим сазнањима, истакла је Ражнатовић.
Ауторица методе фракталног цртежа, која је специфична метода терапије путем цртежа, је рускиња Танзилија Полујахтова, која је овај алат самопомоћи развила прије више од 25 година.
Мартина Косец, професорица ликовне културе, коауторка је Чаробне мрежаонице паучића Вида, а ову методу учила је од Полујахтове. Цртанка се састоји од сегмената прича о цртама, о бојама и о принципима стварања и својеврсни је буквар фракталног цртања. Ова метода је дјелотворна и код дјеце и код одраслих, помаже код учења и код постизања емоционалне стабилности, као и у развоју пажње и концентрације. Метода фракталног цртања се може примјењивати већ на узрасту од 4-5 година. „Дјеца са 4-5 година имају свој рукопис, онда долази до побољшања, па дјеца у другом или трећем разреду имају неку своју карактеристику, а дјеца од 4. или 5. разреда могу већ постићи да цртају као одрасле особе, што значи да су већ развијене моторика, пажња, те да су и когнитивни и емоционални и социјални аспекти таквог дјетета развијени” – истакла је Мартина Косец. Преко тих цртежа откривају се унутрашња стања дјетета. Како цртањем спровести корекцију и утицати да дијете тамне боје замијени свјетлијим, како објективна промјена боје мијења унутрашњи колорит, ауторка Косец одговара: „Када дијете послуша да тамним бојама обоји ситна поља и поља около боји свјетлијим бојама, то значи да је дијете у једном уравнотеженом стању. Зато постоји програм, јер ниједно дијете то неће направити након једне радионице, гдје се континуирано понављају та правила и пуштамо дијете да у процесу кад уопште може прихватити ту промјену да се то догоди спонтано. Сваки пут када те боје избацимо на папир, ми заправо учинимо видљивим оно што нас мучи, а сваког сљедећег пута то ће бити све мање и мање док се дође до точке да више неће имати што избацити и догодиће се промјена у колориту“. Да би се нешто изнутра заиста промијенило, потребно је радити у континуитету који подразумијева тромјесечни програм.
Будући да живимо у убрзаном времену препуном информација и дигиталија, тешко је натјерати дјецу и заинтересовати за методу фракталног цртежа. У томе помажу и наставници, али и породица, јер дјеца усвајају примјере из окружења. Сам предмет ликовна култура у школама је активност којом се развија мозак, моторичке и сензоричке способности. Ово је, по мишљењу ауторке Мартине Косец, прилика да се родитељи и дјеца друже, да цртају заједно, те да обоје пролазе тако кроз програм корекције. Када је ријеч о дигиталној зависности, метода фракталног цртежа веома помаже у том процесу „скидања” са зависности, али је битно мотивисати дијете. Образовни системи, нити у Хрватској нити код нас, још увијек званично нису подржали ову методу као могући изборни предмет јер је релативно нова метода (у Хрватској од 2011), али је у тој држави у процесу усвајања од стране Министарства, те би метода фракталног цртежа званично могла ући у вртиће и школе.

CDM
RTV Budva
Montenegrina