Документарна изложба Будвански крај у Првом свјетском рату 1914-1918
У организацији Народне библиотеке Будве, подручног одјељења “Стефан Митров Љубиша” у Петровцу и Музеја и галерија Будве, СД “Црвена комуна” у Петровцу- у четвртак, 13. децембра у 18 сати у Црвеној комуни биће отворена документарна изложба “Будвански крај у Првом свјетском рату 1914 – 1918”. Изложбу чији су аутори мр Марко Јанкетић и Горан Бубања отвориће др Мирослав Лукетић, а о документарној поставци говориће мр Марко Јанкетић. Изложба “Будвански крај у Првом свјетском рату 1914-1918” може се погледати и током јануара 2019.
У уводу Каталога који прати изложбу,аутори изложбе мр Марко Јанкетић и Горан Бубања су записали сљедеће: “Видовдански атентат и почетак рата будванско подручје
дочекало је као дио Аустроугарске царевине, у саставу покрајине Далмације. Будванско подручје са општинама Будва и Паштровићи припадало је Которском котару. Повлачењем аустроугарске војске из уског приморског појаса Паштровића, Будве и Грбља, ово подручје запосјеле су јединице Ловћенског одреда, који ће на том простору остати све до јануара 1916. године. Грађани овог подручја, иако су били војни обвезници Аустроугарске, масовно су ступали у редове црногорске војске. Од њих и од добровољаца који су дошли из прекоморских земаља, формиран је Бокешки добровољачки батаљон. У Будви је боравио књаз Петар са својим штабом, све до слома црногорске државе. Бока Которска била је послије Пуле главна аустроугарска ратна лука, а будванско подручје било је поприште прве поморске битке у Првом свјетском рату. Том приликом потопљена је аустроугарска крстарица „Зента”.
Дочекана слобода није била дуготрајна јер је аустроугарска покренула велику офанзиву почетком 1916. године, што је довело до капитулације црногорске државе. Након што је поново заузела будванско подручје, Аустроугарска је предузела тешке мјере према свима који су на било који начин подржали црногорску војску и борили се у саставу њених јединица. Седам добровољаца из Паштровића погубљено је на тврђави Шпањола у Херцег Новом, многи су осуђени на вишегодишње затворске казне, а некима је одузета имовина због дезертерства.
Након војничког слома Црне Горе и Србије, добровољци су се повукли са српском војском на Крф, а убрзо су се нашли на Солунском фронту. Пробој Солунског фронта и успјеси на другим фронтовима довели су до слома Двојне монархије. Јединице Другог југословенског пука српске војске свечано су дочекане у Будви на Митровдан, 8. новембра. Након вишевјековне доминације народ будванског краја дочекао је ослобођење. Бока Которска, у чијем саставу су биле општине Будва и Паштровићи, у заједничку државу са Србијом ушла је преко Народног вијећа СХС из Загреба. Преко хиљаду добровољаца будванског краја у црногорској и српској војсци дало је велики допринос борби за слободу и уједињење. У част српског краља Петра Првог Ослободиоца, народ Кастел Ластве донио је одлуку да име мјеста Кастел Ластва промијени у Петровац."