Други фестивал регионални писаца “Књига под ферал“ наставља у суботу, 27. маја, на Пјацети код куће Чекрдековића испред Отвореног умјетничког атељеа у Старом граду, гостовањима Аднана Репеше, писца из Мостара, аутора двије збирке прича и романа „Својта“ и писца, режисера, сценаристе, музичара и визуелног умјетника из Никшића - Владимир Косића.
Аднан Репеша (Мостар, 1978) завршио је педагошку академију на одсјеку за босански језик и књижевност. Наставник је босанског језика и књижевности. До сада објавио двије збирке прича “С обје стране сцра” (2009) и “Кратке приче за дуго умирање” (2013), као и роман Својта. Приче објављује у часописима широм еx-ју простора. Живи у Благају близу Мостара.
Владимир Косић (Никшић, 1976). Дипломирао на одсјеку Српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу. Писац, режисер, сценариста, музичар и визуелни умјетник. Каријеру писца започео 1995, објављивањем кратке приче „Сатирова ноћ“ у црногорском часопису за умјетност и културу „Doclea“. Слиједи период културно-умјетничког рада у оквиру разних формалних и неформалних група као што су умјетничко удружење „Албатрос“, позориште „Simulacrum“, књижевни клуб „Аргентина“, НВО „Фортуна“. Године 1999. добија награду за сценску адаптацију Молијеровог „Дон Жуана“ на Фестивалу Аматерског Позоришта у Бијелом Пољу, а 2001. ангажован је од стране никшићког Позоришта да на професионалној основи драматизује и режира представу за дјецу по роману „Алиса у земљи чуда“ Луиса Керола. Исте године узима учешће у групном перформансу „Аллиес оф Идентитy“ у Берлину. Перформанс је током тродневног трајања посјетило преко 6.000 људи. Слиједи оснивање музичко-сценске групе „Cat-O'-Nine-Tails“. Од укупно четири перформанса, у којима доминира сценска хорор поетика удружена са музичким експериментом, два су изведена у Никшићу и преостала два у Београду (СКЦ) и Будимпешти (Тузрактар), 2005. и 2006. Тада, као режисер и слободни умјетник сарађује са невербалним театром „Мимарт“ у бројним представама и перформансима од којих се истичу невербална представа „Дар“ и монодрама „Ко је убио принцезу Монд“. Године 2007, његов филмски сценарио „Златна Палма“ добија финансијску подршку од Министарства Културе Црне Горе. Исте године гостује на два фестивала посвећена перформансу у градовима Порин и Тампере у Финској. Тада, по први пут представља нови књижевни жанр „романго“, симбиозу романа и друштвене игре за дјецу. Са истим пројектом учествује на фестивалу алтернативног и новог позоришта „Инфант“ у Новом Саду, а 2008. на „Априлским сусретима“ у Београду. 2009. у КИЦ-у „Будо Томовић", Подгорица, приказује експериментални филм-инсталацију „Ко је убио принцезу Монд“ чију је комплетну продукцију спровео у сарадњи са академском сликарком Јеленом Загорчић. 2010. из штампе излази антологија кратке приче из Никшића „Затворено“, у којој је заступљен кратком причом „Нови Олтар“. 2011. поставља перфо-видео-инсталацију у Магацину Дома Омладине под називом „Цоцо Ноир“. 2012. као либретиста и визуелни умјетник активно учествује у позоришној и ТВ реализацији опере Татјане Милошевић „Ко је убио принцезу Монд“. Опера је исте године ушла у најужи избор за награду „Стеван Мокрањац“ и од тада део је сталног програма тада РТС Дигитал сада РТС 3. 2013. завршава кратки филм „Месечев Дар“ у сопственој продукцији. 2014. пише либрето за мини-оперу Татјане Милошевић „Адонис и Галатеја“ за музички ансамбл „Градилиште“, Београд. Следеће, 2015. његов кратки филм “Пут на Титан” изабран је да у селекцији од десет филмова из читавог свијета представља Србију на фестивалу визуелних умјетности “Videozone” у Јаворжну, Пољска. Исте године, ради на три кратка хорор филма: “Црна птица на бијелом зиду”, “Жена лудог Јована” и “Глумчево брдо” од којих је други учествовао на интернационалном фестивалу филма “New Delhi International” у Индији, 2016. Сљедеће, 2017. објављује кратку причу “Парагвај” за часопис “Афирматор”, а 2018. у сарадњи са сценаристом Жељком Мијановићем ради на либрету за трећу по реду оперу Татјане Милошевић “Хаџи-Пантелијин шнајдерај”. Подршка Министарства Културе Црне Горе за аудио-визуелни пројекат "Валентина, краљица прошлости" чија реализација је извршена до краја 2020. године. 2019. и 2020. ради у студију на концептуалном музичком албуму под насловом „Хероина готске поеме“. У јулу 2021. изведена опера “Хаџи-пантелијин шнајдерај” у просторијама Удружења композитора у Београду. У октобру рукопис романа “Злодух” ушао међу пет финалиста за додјелу награде “Мирослав Дерета” а у новембру збирка прича “Нови Олтар” ушла у финале за награду на регионалном конкурсу “Твоја реч”. Током 2022. изводи три позоришна пројекта на сцени ЈУ “Захумље”: мултимедијални пројекат, “Ко је убио принцезу Монд” у фебруару, у јуну кабаре “Црни мачак” и у септембру “Житије светог Петра Коришког” од којих је први пројекат освојио награду за најбољи ауторски пројекат на Фестивалу позоришних аматера у Бијелом Пољу.
Пројекција експерименталне верзије краткометражног играног филма “Жена лудог Јована” заказана је у Сали „Захумља“ 29.маја у 18 часова.