У оквиру седмог Фестивала „Ћирилицом“, синоћ је на Тргу између цркава у будванском Старом граду уприличено представљање пројекта „Змај са Спаса“. Ријеч је о књижевном пројекту из едиције „Енхелеја“ у оквиру којег су објављени легенда, бајка у стиху и бојанка за дјецу. Издавач је Народна библиотека Будве, а покровитељ Туристичка организација општине Будва.
Аутори текста будванске легенде „Змај са Спаса“ су: Марко Кентера, Маринко Лугоња, Зоран Мујбеговић и Јелена Б.Л. Бајку у стиху „Змај са Спаса и лијепа Зора“ написала је професорица Зорица Јоксимовић, која је такође ауторка стихова уз бојанку.
На вечери су говорили: књижевник и књижевни критичар Желидраг Никчевић, проф. др Софија Калезић, професорица Зорица Јоксимовић и илустратор Маринко Лугоња.
Како је Никчевић у свом излагању нагласио, „Змај са Спаса“ је маестрално урађен пројекат који представља мало графичко ремек дјело, и као такав промовише темељну, баснословну, бајковиту и митску традицију нашег простора.
„То је нешто што свједочи о нашем народном животу, његовој маштовитости, фантазмима којих је препуно наше приморје, а препуна их је и ова дивна књига. И заиста би било катастрофално да кажемо да немамо времена да се тиме позабавимо. Овдје у овој књизи су, популарно и пропагандно-туристички, а опет узвишено и елегантно забиљежене формуле народног опстанка, тамни и свијетли симболи у којима титрају судбински завјети који нас подсјећају на оно што смо некада били, али и упућују и на то какви треба опет да будемо. То је, чини ми се, суштинска идеја ове монографије, да нас бар на тренутак отргне од зврке савремености и заборава који неумитно прекрива најдубље слојеве народног живота ако их ми не ревитализујемо. Ова књига је огроман допринос сјећању на сопствени идентитет и да се тако бране законита права нашег народа и наше вјере. Она не треба да служи само у официјелне сврхе, него да постоји и у нашим кућама и школама и да се са њом упозна наша омладина, да би знала шта је оно што нас вијековима држи на окупу“, казао је Никчевић.
Рецензенткиња, проф. др Софија Калезић говорила је о бајци у стиху „Змај са Спаса и лијепа Зора“ професорице Зорице Јоксимовић, потцртавши да у овој легенди ауторка користи разноврстан начин умјетничког изражавања који је пажљиво прилагођен предметној лепези специфичној за начин живота у савременој Будви. Са друге стране, према мишљењу рецензенткиње, препознатљиви архаизми доприносе живописности и увјерљивости приповиједања.
„С обзиром да ради у Другој основној школи у Будви, ауторка је пронашла властите мотиве трагања за универзалним животним истинама и вриједностима. Као просвјетна, педагошка и културна посленица, раскошном, али и захтјевном темату приморских легенди, посветила се с љубављу и топлином некога ко се бави језиком и књижевношћу, едукативним и васпитним својствима причања. Ријечи су велики путници и свака добра књига носи у себи како истину свог аутора, тако и свијета о коме говори. Тог принципа се придржавала и Јоксимовић када је написала легенду прилагођену дјечјем вокабулару и поимању свијета. Легенда је прожета фантастиком и елементима чудесног, са срећним завршетком оличеном у вјечној љубави између Змаја и Зоре. Као и у народном миту, у овом дјелу изражена је нагонска свијест човјека минулог доба, његова схватања природе и појава у њој, с мноштвом ирационалних представа. Поруке и идеје легенди обојене су хуманошћу и човјекољубљем, вјером у моћ људскости, те вриједношћу и важношћу одржања ријечи“, навела је Калезић.
Професорица Зорица Јоксимовић казала је да је древна прича о Змају са Спаса једна од легенди која је, кроз народна предања, бистро жуборила свој приповједни ток из легенде и живота до нас – данас, и од нас ка сјутра.
„Моје приповиједање је нашло инспиративно тежиште за причу „Змај са Спаса и лијепа Зора“ у лирској пјесми о Змају коју су пјевали младићи и дјевојке на Вилином гумну на Спасов дан, а коју су „из уста народа“ у изворном облику описали Вук Врчевић и Вук Стефановић Караџић. Моје настојање је да се дјеци и омладини овим садржајем изнова обратимо кроз нове садржаје. Да језиком и ријечју наставимо приповједни пут наших предака, прилагођен савременим токовима и технологијама, обојимо слику времена, те да свевременом љубављу, која увелико одређује мјесто, моћ и судбину човјека, оставимо хуманистичку поруку да оно што насљеђујемо из прошлог, буде у неким сегментима и огледало садашњег. Управо и стога – да би млађим читаоцима било блиско откривање истина о традицији и етносу свога краја, које ће им, касније, кроз живот и образовање бити чвршће постоље свијести о свом културном насљеђу и култури живљења“, нагласила је Јоксимовић.
Илустратор и члан ауторског тима, Маринко Лугоња казао је да се приче ослањају на легенде које су већ постојале, а које треба да инспиришу будуће истраживаче будванског културног насљеђа и митова.
„Као што ми равнодушно гледамо ово брдо Спас на којем нема ништа, заборављамо да је ту било можда и девет цркава, да су ту ишле литије и коначно да је ту Будва настала. Ово острво је једно прибјежиште гдје су се људи, нажалост похарани и прогањани од разних непријатеља били приморани да дођу. Ово јесте остао бисер, али „рудник“ је ту иза нас, у брду Спас и ја препоручујем свима да прочитају књигу која археолошки скида један слој заборава и ствара нове перспективе. Надам се да ће ова едиција доћи до свих и да ће родитељи књиге да донесу у своју кућу. Ова књига је прапочетак Будве и то даје утемељење свим осталим причама које ће се надограђивати и за које припремамо и сљедеће едиције“, истакао је Лугоња.
Разговор на Тргу између цркава модерирала је Ана Тодоровић из Народне библиотеке Будве.
Брдо Спас као мјесто настанка првобитне Будве
Како је записано у уводној ријечи аутора издања, стари записи говоре да је брдо Спас мјесто настанка првобитне Будве и тихи свједок нашег непрестаног опстанка на овим просторима, али и пролазности којој се често несвјесно препуштамо. Постављајући питање да ли ћемо имати снаге и воље да обновимо старе обичаје, традиционалну прољећну литију и спасовданску литургију у некадашњој цркви на самом врху брда, аутори изражавају наду да ће новообјављене књиге бити подстицај будућим генерацијама да се боре за очување вриједности и да кроз планску и законску документацију сачувају и заштите од заборава наше можда и најважније културно-историјско добро. Уводну ријеч закључили су са тихим очекивањем да ће Европа можда да нас пронађе тражећи свог брата Кадма под обронцима брда Спас.