КУЛТУРНИ ПРОГРАМИ
КЊИГА ПОД ФЕРАЛ - друго вече
Друго вече петог по реду фестивала регионалних писаца “Књига под ферал“ у петак, 6. јуна, обиљежиће својим наступима двојица умјетника из Србије – кантаутор, пјесник и гитариста Милан Кораћ (Шинобуси) и композитор Немања Нешић, као и стваралац из Дубровника Иво Кара-Пешић. Програм почиње у 21 сат на Пјацети код куће Чекрдековића испред Отвореног умјетничког атељеа у Старом граду.
Милан Кораћ је српски кантаутор, пјесник и гитариста. Рођен је у Апатину, Природноматематички факултет завршио је у Новом Саду. Ради као програмер, а бави се и аудио и видео продукцијом. Оснивач је Шинобуса, једног од најзапаженијих регионалних концертних блуз-рок састава, с којим је до сада објавио шест албума и радио на једној компилацији посвећеној Ђорђу Балашевићу.
Самостални албум првјенац под називом До модрих дубина, заједно с првом збирком пјесама, објавио је 2013. године за издавачку кућу Прометеј из Новог Сада. Други албум под називом Сунчани пут објавио је 2016. године за издавачку кућу Роцк Свирке Рецордс из Београда. Ветар повија гране трећи је албум објављен 2022. године у издању Асоцијације гитариста Војводине и Креативног центра Вигвам.
Са Милошем Зубцем објавио је два заједничка албума, СПЕКТАКЛ 2014. године и СЕРБИА 2019. године, оба за издавачку кућу Рок Свирке Рекордс.
Овај Новосађанин имао је част да пјева раме уз раме с Теријем Евансом (Terry Evans) и да свира лично горостасу блуза, Ханибој Едвардсу (David "Honeyboy" Edwards). Ти тренуци свакако су међу најдрагоцјенијим у његовом музичком животу.
Немања Нешић дипломирани композитор и кантаутор из Новог Сада, рођен у Суботици 1976. године. Као аутор, током деведесетих и двијехиљадитих година водио је бендове Ревир и Мали принц. Од 2016. године ради самостално као кантаутор, али и компонује музику на стихове песника које воли. Са бендовима и самостално потписује више музичких издања од којих се издвајају: Раскршће/ПГП, 1994. са групом Ревир; Лако је/ПГП, 2006. са групом Мали принц; Све што слутња шапне/Кроација Рекордс (на стихове Добрише Цесарића) 2017; Јабуке птице тамбурице/ Асоцијација гитариста Војводине, 2018. (на стихове Милоша Галетина); Нове сенке/Асоцијација гитариста Војводине (на стихове Милоша Црњанског), 2020; Валови/Југотон-Кроација Рекордс (на стихове Енеса Кишевића), 2021. године.
У сарадњи са књижевником и кантаутором Милошем Зубцем, 2021. године урадио троструко штампано ЦД издање, музичко-песничку едицију Јучерашњи свет коју су заједнички објавили Асоцијација гитариста Војводине и Креативни центар Вигвам. Наредне године објављен је и ЦД Сутрашњи свет, посвећен поезији за дјецу. У Загребу је четири пута наступао на чувеном фестивалу шансоне Chansonfest kao jedini predstavnik iz Srbije. U julu 2022. godine bio je učesnik 27. Marko Поло феста на Корчули, и освојио трећу награду стручног жирија.
Октобра 2017. године, у Српском народном позоришту, одржао је концерт Нове сенке посвећен Милошу Црњанском, уз пратњу малог симфонијског оркестра и бенда. Поред поменутих песника, компоновао је и на стихове Владислава Петковића Диса, Мирослава Антића, Јована Дучића, Јована Јовановића Змаја, Вјекослава Мајера, Томислава Домовића, Пера Зубца, и многих других.
Као аранжер, продуцент и студијски музичар, потписује већи број музичких албума, а сарађује и са кантауторима из региона. Пише примењену музику за телевизију. Освајао је прве награде на фестивалима за децу, и у оквиру позоришних фестивала.
Објавио је три књиге. Ревир – једна прича посвећена је првом бенду и деведесетим годинама у Новом Саду. Са друге стране ока је избор сабраних пјеваних стихова (обе објавио Прометеј 2011. и 2019. године). Прву књигу поезије Нове даљине објавила је 2021. године издавачка кућа Тиски цвет.
Иво Кара-Пешић рођен је 1976. године у Београду. Магистрирао је филозофију на Филозофском факултету Свеучилишта у Торину. Од 2010. године водитељ је локалних, националних и европских пројеката Удружења Киноокус из Дубровника. Бави се писањем, превођењем, осмишљавањем и реализацијом пројеката у култури, с посебним нагласком на нематеријалном и материјалном насљеђу хране.
©Народна библиотека Будве 2018

ISSN 2950-7715

COBISS.CG-ID 21844740