У организацији Народне библиотеке Будве у четвртак, 19. јуна са почетком у 20 часова у холу Академије знања биће представљен роман „Пут у Криводо“ аутора Мироја Вуковића. О роману ће говорити мр Зора Јестровић, мр Божена Јелушић и аутор, а вече ће модерирати Станка Станојевић. Роман „Пут у Криводо“ нашао се у ширем избору
за НИН-ову награду за роман године 2024.
„У свом новом прозном рукопису, Мироје Вуковић у срцу је савремене стварности, драматичних збивања везаних за распад СФРЈ. Бави се драмом међунационалног сукоба у једној босанској варошици Н., коју, с обзиром на ауторову биографију, није тешко препознати… Ради се у основи о дневничкој прози која обухвата шест дана започетих
сукоба Н., са уводом (Прије свега) и епилогом (Послије свега). У централном, дневничком делу, смјештене су монолошке исповијести Адама Спасића, професора географије, који се затекао у епицентру започетог рата. Мада је драму наслућивао, није вјеровао у такве њене размјере, због чега је све то дочекао неспремно, неопредијељено и неодлучно. А када се он у стварности догодио, на сцени се дешава његова дубока унутрашња драма, уз њу ломови и сукоби који се само повремено манифестују на спољни свет.“ (из рецензије др Мића Цвијетића)
„Пут у Криводо“ Мироја Вуковића типичан је антиратни роман, добар у замисли и реализацији. Можда је у својим варијацијама и детаљним коментарисањем једног трагичног и неизвесног психолошког стања у којем се налазе његови ликови предуг за данашње читаоце навикнуте на брзо читање и брзо размишљање о прочитаном, али за узврат на оствареним литерарним квалитетима може да буде много привлачнији данашњим захтјевнијим и малобројнијим читаоцима.“ ( из рецензије др Марка Недића)
Мироје Вуковић рођен је у Бријегу, у Шћепан Пољу, у Пиви, 1946. године. Након завршене основне школе у Бријегу, у Црквичком Пољу и Градцу код Пљеваља, у Фочи је 1965. године завршио Учитељску школу. Радио седам година као учитељ и наставник у ОШ „Митар Бакић” у Козјој Луци и „Никола Мараковић Нина” у Миљевини. Ванредно је студирао на Филозофском факултету у Сарајеву, група: југословенске књижевности и српско-хрватски језик. Након дипломирања, од 1973. године радио у фочанској Гимназији „Др Симо Милошевић” као професор српско-хрватског језика. Од 1993. године радио као главни и одговорни уредник „Просвјетног рада”, листа за просвјету, науку и културу Црне Горе у Подгорици, све до пензионисања 2011. године. Живи у Подгорици. Објављене књиге: збирке пјесама: „Трагања”, „Незвани гост”, „Ријека без обала”, „Говор трава”, „На жици”; збирке приповједака: „Рам за причу о Јакову”, „Друго лице ствари”; романи: „Ја, Тара”, „Алуге”, „Енглеска посла”, „Енглеска посла” 2, „Суноврат у прошлост”, „Коловрат”, „Пут у Криводо”, есеј „Лирско у ‘Лучи микрокозма’”, затим аутобиографска проза: „Године прошле – преци и потомци”, „Вријеме одрастања”, „Учитељска школа у Фочи 1960–1972”, „Сачувано од заборава”; књиге критике: „Писци, књиге, записи...”, „Читајући Његоша”, „Писци, књиге, записи... књига 2”, „Огледало времена у књижевном дјелу Мироја Вуковића”, „Огледало времена 2” и монографска издања: „Тара у слици и ријечи”, „Тара” – посебно издање.